Možda se pitate šta je bio uzrok višegodišnjeg karadušmanluka i puzećeg građanskog rata između NSPM i mene. Kao i u svim - ili bar u većini - mojih karadušmanluka, ništa lično. Nije bilo nikakvih sukoba interesa. Problem je bio načelan.
Evo kakav, što reko Blic. Nakon što sam nekoliko godina proveo u inostranstvu - umal’, grešna mi duša, ne napisah u nagradnom izgnanstvu - u blaženstvu neznanja da NSPM uopšte postoji, po povratku u otadžbinu čudom nisam mogao da se načudim kakve se sve visokoparne nacionalističke baljezgarije objavljuju u NSPM i kakva se sve divna stvorenja ne proseravaju pod pompeznom parolom „kome je do morala, neka ide u NSPM“, više nego očiglednoj utuku/kontri Đinđićevoj izjavi: „Kome je do morala, neka ide u crkvu.“ (Cinik bi rekao: ne zna se gde je manje morala.)
Nakon što sam se raspitao kod mojih obaveštajnih oficira „ko stoji iza NSPM“ - zna se da u Srbiji iz svega, svačega i svakoga neko stoji - i kad sam doznao da smernice i sredstva u NSPM dolaze iz onog kabineta pred čijim je vratima zaustavljena istraga o političkoj pozadini Đinđićevog streljanja, zapao sam u osrednji amok i rešio da uđem u okršaj s „nezavisnim intelektualcima“ Vukadinovićem i Antonićem. (Ovaj drugi se posle proslavio i kao ovlašćeni tumač Koštuničinih tikova na govorni jezik.)
Na kraju je višegodišnje prepičkavanje završilo pred višnjim kadilukom u Timočkoj. Rezultat je bio nerešen 1:1.
Juče sam posle bog te pita koliko vremena ponovo svratio na portal već poodavno opozicionog NSPM i takoreći s vrata uočio da su u međuvremenu pojavio novi saradnik Nikola Vrzić, teoretičar trećeg metka, koji se godinama svrza po skomračnim novinama i portalima i širi rusku meku moć.
Tema Vrzićevog teksta je bilo pitanje od 1.000.000.000 rubalja: da li Vučić hoće, sme ili ne sme da prihvati Putinov poziv da se pojavi na samitu BRIKS u Kazanju, umal’, grešna mi duša, ne napsiah - mečki na rupi.
Tu nam je, zbori Vrzić, mesto. Načelno sam saglasan. Vaistinu nam je mesto među međunarodnom tevabijom koja zanosi ruska i kineska muda, problem je što nam, uprkos većinskoj želji da se tu smestimo, ni tu nije mesto. Bar ne bez posledica.
Zahvaljući seriji činjenja i nečinjenja - uključujući i NSP-ova dugogodišnja činjenja koja su potcenjena, a koja su dobrano utabala put „ovom što nikad ovako nije bilo“ - Srbija se pozicionirala kao geopolitički čardak ni na nebu (Zapadu) ni na zemlji (Istoku) na koji se odapinju zapaljenje strele svaki put kad se kolektivnom Zapadu učini da naginje Rusiji i - obratno - kad se Rusiji učini da se čardak primiče Zapadu. Pa ti sad mrdni levo ili desno.