Pevač Nikola Savić takmičio se čak šest puta u "Zvezdama Granda", a onda je doneo odluku da se povuče sa estrade.
On se u jednom trenutku predao alkoholu, a sada je odlučio da progovori o svemu.
- Pa, tada sam izašao iz jedne veze koja je trajala pet godina. U Grandu sam dobio šest tastera, ali nisam prošao. Onda su krenuli pozivi za svirke, za tezge, svadbe i onda sam se ja, da to kažem u žargonu, oduzeo. Pevači se tada oduzmu. Krenuo je alkohol i krenuo je cirkus i onda je došao raskid te moje prve veze. Odnosno, ne prve veze, ali jedne od bitnijih veza, i onda je sad već priča za sebe - priča Nikola.
Nakon raskida, on je počeo u velikoj meri da konzumira alkohol.
- Samo alkohol. Ja sam baš puno pio, pogotovo kada sam raskinuo tu prvu vezu. Ušao sam u jaku dubiozu alkohola. Odnosno, to je bila još i blaža varijanta u odnosu na onu o kojoj ću pričati posle. Tada sam imao i jedan udes. Ovo je sad i smešno i nije smešno, ali raskinula se veza, ja sam završio neku svirku, nije prošlo možda mesec dana od Granda, ja sam seo, neka kafana je bila u Pančevu… Ja sam noć pre toga sljuštio litar rakije - priča pevač i dodaje:
- Mislim, ne bukvalno litar, ali ono… I, seli smo ujutru da doručkujemo, ja sam popio par piva i zaboravio sam da je meni noć pre toga pukla guma na autu. Kad se društvo brzo skupi ujutru, do dva se već desi problem. Stavio sam dva drugara u auto i krenuo sam za Starčevo nekom drugaru da odnesem nešto. Ne znam ni šta sam mogao da mu nosim, verovatno još koje pivo da popijem usput… I, kako sam ušao u krivinu, sa jedno 180, 185 km/h, pukao je ćopavac na autu. Ja sam tad uleteo u kuću, udario sam u banderu. Kako sam ih vozio, išla je pesma: ‘Bog mi je svedok da sam…’, sad mi je to malo i smešno, Srećko Krečar je uradio obradu te pesme, i ja kako sam udario u banderu – udario sam u neki betonski stub i, hvala Bogu, ostali smo svi čitavi, živi i zdravi. I, ta pesma je i dalje išla: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Dimčina oko nas, milion ljudi okolo, ja otvaram vrata, nekako ih nogom izbijam, vadim jednog drugara, pa drugog, meni curi krv iz glave, a ono i dalje: ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok…’ Auto se negasi, ja rekoh – šta je ovo, majko sveta sa autom? Ljudi oko mene viču: ‘Oni su svi pijani i drogirani’. Rekoh: ‘Ma, nismo’. Došla je hitna, ubacila nas. Naravno, sva sreća, ništa nam nije bilo. Naravno, ja sam platio ceh za to, imao sam i zabranu vožnje. Bože oprosti, ali auto je ostao da vrti ‘Bog mi je svedok, Bog mi je svedok’. To je ostalo i kad sam ja otišao, posle kad su došli vatrogasci, to je sve vreme vrtelo jer radio ne može da se iščupa. Tako mi je Srećko Krečar ostao u glavi čitav život.
Savić je zbog alkohola doživeo i sabraćajnu nezgodu.
- Bio sam mlad. Imao sam 23 godine, taj moj uspeh i Grand… Ja sam, u međuvremenu, pre toga mesec dana pevao i na moru, u centru Herceg Novog, to je ozbiljna priča bila. I onda sam krenuo da pijem, samo alkohol, alkohol, alkohol do neke granice, desio se taj udes i jednostavno, mladost… Ona devojka je bila tri godine starija od mene, želela je nešto ozbiljno i ja sam se tu oduzeo, nisam mogao da ispratim trenutnu situaciju. Znaš, pojavio sam se u tom momentu na televiziji – meni je stiglo milion poruka da pevam, niko više nije pitao ni za novac, samo da se negde pojaviš. Jer, to je nešto novo, ti si novi klinac sa šest tastera. Dovoljno je samo to da mi daju Snežana, Šaban, svi ti ljudi koji su bili tamo, to je bila preozbiljna reklama za mene i za moju karijeru.
Nakon svega, on je promenio život iz korena.
- Ne. Tada je moja karijera počela da ide uzlaznom putanjom i radio sam jako puno. Mislim da nije bilo mesta gde me nisu zvali da radim, svuda su bile otvorene karte. Ja sam pre jedno pet i po, šest godina prestao skroz da pijem, okrenuo sam se crkvi i duhovnom životu i ušao sam u neku dugu vezu posle te veze. Upoznao sam neku devojku. E, tu sam se razočarao i krenuo sam da pijem svaki dan, bukvalno od ujutru do uveče. To je bilo nenormalno.
Zbog alkohola imao je razne situacije na nastupu.
- Pa, dešavalo se, recimo, da smo otišli na jednu svirku, drugar mi prebacio, Acko Petrović me zvao da odradim nešto privatno, to su bili jako bitni likovi, beogradski tipovi. Ja se sećam samo da sam popio dva, tri dupla viskija. Međutim, to nije dva, tri dupla viskija, ja sam svaki dan tako pio. I, bio je neki kamin iza mene, neka vatra, i ja sam upao u taj kamin, a na pantalonama pozadi mi je onako ostao žar. Ustao sam i, sad se više i ne sećam, počeo sam da jurim po lokalu ljude, pio sam sva pića sa stola. Na kraju sam muvao Gocu Stojićević. Mislim, strašno. Ako žena ovo sluša, mene je sramota, ja se izvinjavam javno. Onda sam je terao da kaže na mikrofon: ‘Nikola Savić je najbolji pevač na svetu’. Ona kaže: ‘Neću’. I to je bilo – ‘ima da kažeš’, ‘neću’, ‘ima da kažeš’, ‘neću’… I onda je žena rekla, a ja i dalje pijem, ljudi kažu: ‘Ovaj je lud ili je blesav’. To je jedan od delova. Spavao sam napolju da se otreznim, pa su mi rekli da moram da uđem, pa sam se vratio i pevao i to je onda krenulo malo glas da bije… Kako da ti kažem… I drugari, i prijatelji i neprijatelji su pričali i kako jeste i kako nije i od toga se napravi bauk. Međutim, opet kažem, ja nisam prestao ni tada da pijem, sve dok nisam raskinuo skroz tu vezu. Tada sam prestao da pijem, okrenuo sam se skroz crkvi i nekom drugom životu. Jako je bilo teško. Tri ili četiri meseca sam bio bez posla jer je glas išao od čoveka do čoveka da nisam za posao. Meni je to bilo strašno, ali evo, ja javno to kažem, ja ne bih popio više u životu ni da mi plate. Ja pijem sokove, pijem vodu, narkotike u životu nisam probao niti me to interesuje. Ljudi misle drugačije jer sam tako sav hiperaktivan. Jednostavno, smatram da se bez toga može, okrenuo sam se crkvi i tom nekom duhovnom životu, to me izvuklo.
Kurir/Nova
Bonus video: