Turski islamski propovednik Fetulah Gulen umro je u nedelju (20. oktobar) uveče u bolnici u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji.
Turski ministar spoljnih poslova, Hakan Fidan, potvrdio je Gulenovu smrt i opisao ga kao vođu „mračne organizacije“. Turska Gulenov pokret smatra terorističkom organizacijom.
Osnivač pokreta Hizmet
Gulen je rođen u aprilu 1941. godine u istočnoj turskoj provinciji Erzurum kao sin imama. Smatra se osnivačem pokreta poznatog kao Gulenov pokret. Sam pokret sebe naziva Hizmet, što znači „pružanje usluge“.
Pokret, koji vodi obrazovne ustanove širom sveta, aktivan je i u Nemačkoj, gde prema sopstvenim navodima vodi udruženja za međureligijski dijalog, udruženja za podučavanje, škole i vrtiće. Stručnjaci pokretu pripisuju konzervativni islamski svetonazor.
Pokret je osnovan šezdesetih, kada je Gulen postepeno izgradio mrežu obrazovnih institucija i medijskih kompanija u Turskoj. Osamdesetih i devedesetih pokret se sve više širio, a mnoge pristalice dolazile su na državne funkcije.
Godine 1998. objavljeni su snimci na kojima je Gulen navodno pozvao svoje pristalice da „strpljivo“ rade na tome da „preuzmu kontrolu nad državom“.
Iako su pristalice osporavale autentičnost snimka, propovednik je bio primoran da 1999. godine ode u SAD kako bi izbegao sudski postupak u Turskoj zbog optužbi za potkopavanje države.
Od saveznika do zakletog neprijatelja
Gulen se nekada smatrao saveznikom turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, ali kasnije je postao njegov protivnik.
Do raskola je došlo 2013. godine, kada su se pojavile optužbe za korupciju protiv nekoliko zvaničnika i ministara bliskih Erdoganu. Smatralo se da su iza istraga stajali advokati i policijski službenici povezani s pokretom Hizmet.
Godine 2014. izdat je nalog za Gulenovo hapšenje, optužen je za izdaju, a njegova organizacija proglašena je terorističkom od strane turske vlade.
Erdogan optužuje pokret za pokušaj puča
Godine 2016. Erdogan je okrivio Gulena i njegove pristalice za pokušaj državnog udara u Turskoj. Delovi turske vojske pokušali su da sruše vladu. Pokušaj puča nije uspeo, a tokom jedne noći poginulo je 265 ljudi, dok je više od 1.400 ranjeno.
Gulenu je 2017. godine oduzeto tursko državljanstvo. Još od 1999. godine živeo je u američkoj saveznoj državi Pensilvaniji. Turska je više puta tražila njegovo izručenje, što su Sjedinjene Države uvek odbijale.
Propovednik je uvek poricao umešanost u pokušaj puča. U izjavi iz 2016. godine, kao odgovor na optužbe turske vlade, istakao je da je „posebno uvredljivo“ biti optužen za povezanost s neuspelim pučem, pogotovo jer je i sam trpeo negativne posledice pod nekoliko vojnih udara u Turskoj.
Nakon pokušaja puča, desetine hiljada ljudi širom Turske koji su smatrani pristalicama Gulena bili su otpušteni iz javne službe, progonjeni ili uhapšeni.
Erdogan je propovednikov pokret nazvao „kancerogenim“ i obećao da će učiniti sve kako bi ga „iskorenio“.
Kurir.rs/Dojče vele (DW)/Preneo: D. P.