E, pa sada su zaista, bez šale, naredne dve nedelje ključne, kada je reč o opasnom geopolitičkom virusu uzajamnog bombanja koji je pre nekoliko godina zahvatio svet. Tačno toliko je ostalo do američkih izbora, kojima bilo kakvo novo veliko bombanje po svetu sigurno ne treba, ali baš u tom grmu leži zec - jer bi razne strane upravo mogle da startuju projektile baš kako bi poslali avansno čestitku novom američkom predsedniku ili predsednici. I tu nije nužno samo reč o neprijateljima već bi mogli biti nestašni i prijatelji, odnosno sada već najveći mangup ove velike svetske partije strateškog pokera Benjamin Netanjahu, koji bi mogao odlučiti da se osveti Iranu za nedavno epsko zasipanje Izraela projektilima upravo u naredne dve nedelje.
Nije uopšte pitanje da li će Izrael odgovoriti Iranu za tu kišu teškog metala po sopstvenoj teritoriji, jer Izrael mora da odgovori budući da se slabost za svetskim strateškim pokeraškim stolom ne prašta, već je samo pitanje kada i kako će odgovoriti. Da ne ulazimo sada u gradaciju potencijalnih meta, od kojih su neke tako vruće da bi zapalile čitav Bliski istok, već da se samo posvetimo analizi tajminga kada bi se ovaj „suđeni“ napad mogao izvesti. Idealan trenutak je upravo u naredne dve nedelje, i to svakako ne idealan što bi doneo svetu, Izraelu, Iranu i čitavoj bliskoistočnoj ekipi više mira i stabilnosti, već bi svima, naprotiv, doneo novi krug nasilja i pakla, ali je „idealan“ zato što bi se tim činom američka politika, bez obzira na to ko pobedi na izborima, zakucala u pravcu manjeg ili većeg zavrtanja ruke Iranu, do čega je Netanjahuu posebno stalo.
Ne samo da bi se time rasteretio na nizu frontova koje je otvorio, budući da bi mu Amerika, koja je već prethodnih dana u Izraelu instalirala najnapredniji antiraketni (čitaj - antiiranski) štit, morala i direktnije potrčati u pomoć, već bi bilo potpuno svejedno ko će da pobedi na izborima u još uvek prvoj sili sveta, jer bi i Tramp i Harisova igrali kako Netanjahu svira. Stoga bi Netanjahu mogao da gađa Iran upravo u naredne dve nedelje, čisto da se „osigura“ američka podrška nezavisno od tamošnjih izbornih zgoda i nezgoda, na koje bi to pak moglo i direktno da utiče.
Naime, takav scenario bi išao naruku Trampu, jer nakon novog bombanja na Bliskom istoku i eventualnog direktnijeg uključivanja Amerike u sve to ne bi bilo sumnje ko bi bio bolji (polu)ratni lider ove supersile - namrgođeni Tramp ili nasmešena Kamala.
Onda bi Tramp po dolasku na vlast vratio Netanjahuu „uslugu“ koju bi mu ovaj učinio bombanjem Irana, a nije isključeno da bi bilo još opasnih svetskih frajera koji bi bili deo dogovora da se situacija „eskalira radi deeskalacije“, kako se to u diplomatiji zamršeno kaže.
I ne bi tu nikakvih problema ni bilo, jer dogovori se moraju praviti ko god da je na vlasti tu ili tamo, inače bi svet otišao dođavola, samo je pitanje da nekome u čitavoj toj igri ne popuste živci i pre njenog kraja, jer postoje racionalni, ali postoje i iracionalni bombaši.
Uglavnom, uzmite kokice i pratite situaciju, ovo su konačno te dve nedelje koje su zaista ključne za sledećih nekoliko godina ovoga ludoga sveta.