Gosti emisije, Dragoljub Kojčić, politički filozof, i Darko Obradović, programski direktor Centra za stratešku analizu, izneli su svoja mišljenja o ulozi BRIKS-a, izazovima i mogućnostima koje ova organizacija donosi, kao i perspektivama Srbije u okviru geopolitičkih tokova.
Dragoljub Kojčić je naglasio da BRIKS, iako se često pogrešno interpretira kao nova geopolitička protivteža zapadnim blokovima, nije vojna alijansa poput NATO-a, niti poseduje ideološki jedinstvene obrise poput Evropske unije.
- Mislim da bi budućnost sveta trebalo da ide u pravcu ukidanja blokova, mada već decenijama unazad vidimo da oni opstaju. Iako smatram da BRIKS nije klasičan blok u tom smislu, jer nema političku ili ideološku konfiguraciju, kakvu su imali, recimo, Varšavski pakt ili NATO. BRIKS nema jasno definisanu političku ideologiju, već predstavlja refleks poslednjih ostataka tih blokovskih podela sveta, u kojima ni NATO nije bezgrešan. BRIKS je pre svega pokušaj zadržavanja prava na autonomiju - rekao je Kojčić i dodao:
- Postoji deo naše javnosti koji BRIKS vidi kao neku vrstu nove alijanse, ali on to nije, niti je ikada eksplicitno tako predstavljen. BRIKS svakako nije vojna alijansa. Da bi neka organizacija postala politička alijansa u suverenom smislu, morala bi biti i vojna alijansa, a to ovde nije slučaj. BRIKS je počeo kao inicijativa za de-dolarizaciju, ali ni to nije ostvareno u apsolutnom smislu. Iako je teško potpuno izbeći dolar kao platežno sredstvo, cilj je bio smanjenje zavisnosti od njega.
Šta onda BRIKS nudi članicama?
- Glavna vrednost je mogućnost smanjenja zavisnosti od dolara, jer to ima ekonomski značaj - omogućava da se smanji profit koji gube kroz konverziju i omogućava veću autonomiju u transakcijama. Međutim, BRIKS nije zamena za Varšavski pakt niti izazivač poput NATO-a. U suštini, BRIKS je daleko od toga - rekao je Kojčić.
Darko Obradović je ukazao na to da svet danas funkcioniše kao multipolaran sistem, gde ni Evropska unija nije jedinstven entitet, budući da postoji različito viđenje interesa unutar država članica.
- Svet danas jeste multipolaran, ali čak ni unutar Evropske unije ne postoji jedinstven pogled - Varšava ne gleda na svet isto kao Španija, niti Pariz isto kao Berlin. Živimo u svetu raštrkanih interesa unutar i van evroatlantskog bloka. U okviru BRIKS-a, međutim, ne postoji jasna ideološka platforma koja okuplja članice. BRIKS nema ni sekretarijat niti organe karakteristične za međunarodne organizacije. To je više forum nego organizacija. Kina čini 95% BRIKS-a, dok mnoge članice, poput Indije i Brazila, imaju svoje posebne interese. Dakle, kada zemlje poput Srbije imaju dobre bilateralne odnose sa Kinom, nema potrebe za pristupanje BRIKS-u, jer ne donosi ništa novo.
Voditeljka je potom upitala da li onda u geopolitičkom smislu ova odluka nosi određeni značaj.
- Dobar deo članica BRIKS-a ne želi da bude deo antiblokova. Na primer, Indija i Brazil su bili protiv proširenja BRIKS-a jer su to videli kao rusku mogućnost da prikaže kako nije međunarodno izolovana, ali ne znamo oko čega ih privlači Rusija. Vi kada pristupate EU, vi imate jasna pravila, ali i šta dobijate od toga. Kada pristupate NATO-u, znate šta dobijate, a šta možda gubite. U ovom slučaju vaše pristupanje BRIKS-u nemenja ništa u odnosu na vaš status - rekao je Obradović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs