Hrvatski evroposlanik Tonino Picula postao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. Picula je u novi saziv Evropskog parlamenta izabran kao predstavnik Socijaldemokratske partije Hrvatske.
U regionu je poznat od ranije, jer je u prethodnom mandatu u ime EP bio zadužen za Crnu Goru, ali je, reklo bi se po burnoj komunikaciji, bio zadužen i za oštru retoriku prema zemljama Zapadnog Balkana, naročito u slučaju Srbije.
Govoreći pre dve godine o preporuci za novu strategiju EU za proširenje, isticao je kao imperativ da se "pojača konstruktivni angažman EU sa vlastima i Srbije i Kosova, kako bi se postigao sveobuhvatan i pravno obavezujući sporazum o normalizaciji zasnovan na međusobnom priznavanju između dve zemlje".
"Ovo je ključno da obe zemlje napreduju na svojim evropskim putevima i doprinesu regionalnoj stabilnosti, prosperitetu i normalizaciji odnosa. Moramo da rešimo sva otvorena pitanja kroz dijalog Beograda i Prištine brzo, transparentno i u dobroj veri", ocenio je Picula u autorskom tekstu za magazin Parlament s kraja 2022. godine.
Naročito je bio oštar u kritici Srbije nakon događaja u Banjskoj i bio je među poslanicima EP koji su zahtevali da se Srbija osudi, da se protiv nje uvedu mere ili obustave infrastrukturni projekti. Krajem oktobra 2023. ocenio je da Rezolucija o dijalogu Kosova i Srbije usvojena u Evropskom parlamentu, ima kapacitet da utiče na Evropsku komisiju i Evropski savet da razmotre sankcije protiv Srbije. Takođe je tražio da Srbija izruči Milana Radoičića Prištini.
Član Predsedništva SNS Goran Vesić ocenio je da je Picula "propali političar koji se ni za šta ne pita i čije je mišljenje nebitno i u Hrvatskoj". “Piculu niko ni za šta ne pita ni u Hrvatskoj niti je važan za bilo kakvo odlučivanje, a pošto nije važan u svojoj zemlji očigledno misli da treba da bude važan kada je pitanju KiM. To je njegova namera, ali to je samo pokušaj samoreklamerstva propalog i neuspešnog političara”, rekao je Vesić.
"Nema drugi posao, nego da mrzi Srbiju"
O njemu je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je komentarisao opužbe za fašizam koje su u pravcu Srbije upućene iz Hrvatske. Kako je Vučić tada istakao, o tome priča Tonino Picula iz Hrvatske - "koja ima na desetine murala osuđenih ratnih zločinaca po celoj zemlji, kao i ulice koje nose ime Mila Budaka, nacističkog zločinca, što samo država može da odluči".
"Takvi su to lažovi, sve je zasnovano na lažima. I misle da će neko da se uplaši. Bolje da me nema, nego da budem ponizni potrčko Picule, Viole fon Kramon, koji nemaju drugi posao nego da mrze Srbiju i da lažu svakog dana”, rekao je Vučić.
Bio je autor Rezolucije EP kojom se napredak u pristupnim pregovorima između Beograda i Brisela uslovljava usaglašavanjem Srbije sa politikom sankcija protiv Rusije. Komentarišući sukob u Ukrajini, Picula je izjavio da je ruski predsednik Vladimir Putin uradio više na proširenju EU i širenju Natoa nego "svi zagovornici unutar Unije i Alijanse".
Varnice na relaciji Abazović - Picula sevale su i ranije
On je u prethodnom mandatu u ime EP bio zadužen za Crnu Goru, a nedavno je administraciju u Briselu javno upozorio da bi sporazum Crne Gore i Srbije o dvojnom državljanstvu, doprineo "izbornom inženjeringu", odnosno da bi Beograd na taj način mogao da se direktno meša u izborne procese.
Varnice na relaciji Abazović - Picula sevale su i ranije.
Kritikovao je potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC, ali mu tadašnji crnogorski premijer u tehničkom mandatu Dritan Abazović nije ostao dužan, ističući da je to bila najbolja odluka koja je eliminisala tenzije.
"Zamislite šta kaže Picula da je ta odluka izazvala tenzije. Koje tenzije? Evo ja vas kao prijatelja samo podsećam, da proverite jer je lako, kao novinara…Dakle, pre temeljnog ugovora, mi smo imali proteste u Crnoj Gori, auto-litije, blokade, razne stvari…", odgovorio je Abazović.
Evroposlanik je početkom 2023. rekao da su kontradiktornim potezima i nedoslednom politikom, vlasti uspele da poljuljaju dobru volju, podršku i savestan rad svih onih koji kontinuirano navijaju za uspeh i evropski prosperitet Crne Gore.
On je ocenio da tadašnja koalicija na vlasti uporno pokušava Crnu Goru da približi "onima koji ciljano destabilizuju region Zapadnog Balkana u vreme Putinove avanture u Ukrajini".
Biografija
Rođen je u Malom Lošinju 1961, a diplomirao je sociologiju u Zagrebu. Od 2000. do 2003. bio ministar spoljnih poslova Hrvatske. U prvoj polovini devedesetih bio je "sudionik Domovinskog rata", kako se navodi na njegovoj internet stranici. Bio poslanik u Saboru, šef hrvatske delegacije u Parlamentarnoj skupštini Oebsa, gradonačelnik Velike Gorice, a 2013. izabran za poslanika u Evropskom parlamentu, u kome je do danas obavljao različite funkcije. Živi sa suprugom Marijanom i ćerkom Petrom.
Kurir.rs/Kosovo online