Svaki roditelj želi da njegovo dete bude uspešnije od drugih. Međutim, ponekad potpuno nesvesno prevelike ambicije koje su naumili za svoju decu mogu izazvati negativne posledice po njih.
Građani su na ovu temu rekli da sreća ne može biti zamenjena uspehom, kao i da je pritisak često koban po razviće deteta, kao i da roditelji često svoje neostvarene ambicije prenose na svoju decu.
Posledice velikih ambicija stručnjaci pronalaze u neostvarenim snovima roditelja koji kroz decu žele da postignu sve što oni nisu. Povlačenje i nesigurnost, anksioznost, osećaj da nisu dovoljno dobri i da nigde ne pripadaju su samo neke od emocija sa kojima se dete suočava i bori. Zbog nedostatka pohvale deca se mogu osetiti nevoljeno i odbačeno.
- Ovi zahtevi često mogu biti okidač raznih problema, od bezvoljnosti i pritiska i tereta, do ozbiljnih psiholoških problema - rekla je Marija Milenković, psihoterapeut.
Ipak, pored obezbeđivanja ekonomske sigurnosti i uslova za školovanje, sociolozi ističu da je važno da roditelji pruže podršku i pomoć detetu da nađe sopstveni put, shvati svoje želje i izbore. Kažu i da ambicija ne mora da bude loša podloga u vaspitavanju dece.
Milica Vesković Anđelković, sociolog, objasnila je da je deci neophodno postaviti granice, ali ne preterivati:
- Detetu treba postaviti ciljeve i odgovornost. Deca vole granice, ma koliko roditelji izgledali strogo kada im te granice postave, ali ne treba preterivati.
Biti roditelj oduvek je bilo jedno od najzahtevnijih zanimanja i uloga sa kojima se srećemo u životu. Puno truda, emocija, energije i posvećenosti ulaže se da bi deca izašla na pravi put. Jedno od nepisanih pravila je da svako voljeno dete, srećno dete.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs