Napori suparnika SAD da iniciraju podele među građanima i izazovu nepoverenje u predstojeće predsedničke izbore počeli su da se intenziviraju, upozoravaju visoki američki obaveštajni zvaničnici.
Glas Amerike prenosi da oni ukazuju i da deluje da se pojedine države okreću dodatnim merama kako bi izazvale nasilje, navedeno je u proceni sa koje je skinuta oznaka tajnosti.
Dokument je objavila Kancelarija direktora Nacionalnih obaveštajnih službi dve nedelje uoči izlaska građana na birališta 5. novembra.
„Strani akteri, posebno Rusija, Iran i Kina, i dalje nameravaju da podstiču narative kako bi podelili građane i podrivali njihovo poverenje u američki demokratski sistem - u skladu sa sopstvenim interesima", navedeno je u dokumentu Nacionalnih obaveštajnih službi.
Upozorava se i da su američke obaveštajne agencije sve uverenije da Rusija razvija planove s ciljem da podstakne nasilje.
Isto se navodi i kada je reč o Iranu.
Zabrinutosti po završetku glasanja
Kako je istaknuto, posebno zabrinjava usredsređenost na sate, dane i nedelje po zatvaranju birališta, kada državni i lokalni zvaničnici počinju sa prebrojavanjem i potvrđivanjem rezultata.
"Američki suparnici će verovatno brzo plasirati lažne narative ili intenzivirati sadržaje za koje smatraju da će stvoriti zabune u vezi sa glasanjem, poput objavljivanja navoda o izbornim nepravilnostima“, rekao je jedan od obaveštajnih zvaničnika - govoreći pod uslovom anonimnosti.
Ukazao je da Rusija, Iran i Kina mogu uočiti trenutak ranjivosti i iskoristiti ga za podsticanje, intenziviranje protesta ili pretnji - od momenta zatvaranja birališta, što bi se moglo produžiti do 6. januara 2025. kada bi rezultati predsedničkih izbora trebalo da budu potvrđeni u Kongresu.
"Nasilni protesti vođeni iz inostranstva, nasilje ili fizičke pretnje izbornim, državnim ili lokalnim zvaničnicima, mogu dovesti u pitanje njihove sposobnosti potvrđivanja rezultata, kao i proces Elektorskog koledža. Naročito ako im u fizičkom smislu bude bio sprečen pristup objektima", upozorio je američki zvaničnik.
Zvaničnici američke obaveštajne službe ranije su upozoravali da su Rusija i Iran posebno ciljali američke birače i da je velika verovatnoća da će se ti napori nastaviti i posle izbornog dana 5. novembra.
Rusija, kako su naveli nastoji da poveća šanse bivšeg predsednika i aktuelnog republikanskog kandidata Donalda Trampa. Iran, kako se precizira sa druge strane, radi na tome da podrije Trampovu kandidaturu i podstakne kampanju demokratske kandidatkinje i američke potpredsednice Kamale Haris.
Kina, prema zvaničnicima američkih obaveštajnih službi, do sada nije bila umešana u predsedničku trku - usredsredivši napore na kandidate za mandat u Kongresu, kao i državnim i lokalnim administracijama koje smatraju štetnim po interese Pekinga, uključujući tu i one koje podržavaju Tajvan.
Očekuju i da će Rusija, kako je navedeno, biti agresivnija ukoliko pobednica izbora bude aktuelna potpredsednica, i da će Moskva posebno nastojati da podstakne nasilje kada se zatvore biračka mesta.
„Rusija bi više želela pobedu bivšeg predsednika. Agresivnije bi nastojali da podriju mandat tada izabranog predsednika", naveo je zvaničnik obaveštajne službe.
Rusija, Kina i Iran odbacivali su ranije optužbe za mešanje u američke izbore.
Diplomatski predstavnici Rusije i Irana, do zaključenja teksta, nisu odgovorili na upite Glasa Amerike za komentar.
Liu Penđu, predstavnik kineske ambasade u Vašingtonu, odbacio je navode iz dokumenta američke obaveštajne službe.
„Predsednički izbori su stvar Sjedinjenih Država. Kina nema nameru i neće se mešati u izbore", rekao je on Glasu Amerike.
Operacije čija je svrha uticaj
Navodeći jedan od primera, obaveštajni zvaničnici ukazali su da su akteri povezani sa Rusijom odgovorni za objavu lažnih optužbi, na društvenoj mreži "Eks", o demokratskom potpredsedničkom kandidatu Timu Volzu.
Takođe, naveli su da su ruski obaveštajci pokušali da regrutuju američkog građanina, koji nije bio svestan ruskog mešanja, da organizuje proteste.
Osim toga, u Sjedinjenim Državama su tokom septembra podnete krivične prijave protiv tri iranska hakera, optužena da su nastojali da podriju Trampovu kampanju.
Strahuje se da bi te vrste operacija, kojima se politika koristi za iniciranje podela, mogle izazivati probleme.
"Uprkos tome što te dezinformativne kampanje izričito ne pozivaju na nasilje - taktika koja se koristi u podrivanju poverenja u demokratske institucije - može dovesti do nasilja", rekao je visoki zvaničnik američke Agencije za sajber i infrastrukturnu bezbednost (CISA), koji je govorio pod uslovom anonimnosti.
„Očekujte ometanja“
Zvaničnici su uvereni da u Sjedinjenim Državama postoje adekvatne mere zaštite koje američke suparnike sprečavaju u napadima ili hakovanju sistema za evidentiranje i prebrojavanje glasova.
Međutim, postoji zabrinutost da bi na meti mogao biti neki drugi vid infrastrukture - u pokušaju da se izazovu panika ili nasilje.
„To je realna mogućnost“, rekao je zvaničnik CISA, dodajući da bi američka javnost trebalo da očekuje ometanja.
"Može se dogoditi da na biračkom mestu nestane struje ili da na se, na neki način, utiče na sistem transporta. Nije isključen napad zloćudnim softverom na lokalnu izbornu kancelariju", navodi isti zvaničnik.
Ukazuje da se sa državnim i lokalnim izbornim zvaničnicima radi na predupređivanju i rešavanju takvih situacija.
Oni, sa druge strane, poručuju da su spremni.
„Sve države svoju izbornu infrastrukturu i informacione sisteme smatraju potencijalnom metom pretnji", poručio je Stiv Sajmon, državni sekretar Minesote i predsednik Nacionalne asocijacije državnih sekretara.
„Zvaničnici širom Sjedinjenih Država neumorno i dosledno rade na ublažavanju rizika po izborne sisteme i procese“, ustvrdio je Sajmon.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: N. V.)