Revolucionarno otkriće astronoma

UNIVERZUM: Planete lutalice nastaju i van zvezdanih sistema!

Tim naučnika iz Švedske i Finske otkrio da se slobodne planete mogu formirati samostalno i da ih ima nekoliko milijardi

GOTENBURG - Nisu izbeglice, već rođene lutalice.
Lutajuće planete ne nastaju tako što pobegnu od gravitacije zvezde oko koje su formirane, već nastaju i van solarnih sistema. A takvih planeta možda ima i nekoliko milijardi, tvrde naučnici sa univerziteta Čalmers u Gotenburgu.

Nove teorije

Krajem prošle godine naučnici su otkrili postojanje CFBDSIRJ2149, najbliže dosad poznate planete lutalice. Ona se nalazi oko 100 svetlosnih godina daleko od nas i otprilike ima od četiri do sedam puta veću masu od Jupitera. I luta kroz svemir bez ikakvog cilja.

Dosad su astronomi pretpostavljali da su ove planete - svega nekoliko njih je poznato - nastale u zvezdanim sistemima, a onda se izdvojile od njih, bez obzira na to da li su ih zvezde odbacile ili su jednostavno „umrle“.Ipak, nova zapažanja malih tamnih oblaka nazvanih globulete pokazuju da je moguće da planete lutalice nastaju u njima. Ako je to tačno, to će biti drugi poznati metod nastanka planeta, uz nastanak oko zvezdanih sistema.

Merenje objekata

Tim astronoma iz Švedske i Finske nedavno je zapazio globulete u nebuli Rozeta, ogromnom oblaku prašine i gasa, udaljenom 4.600 svetlosnih godina.

- Ova nebula je dom hiljadama manjih oblaka prečnika sličnog rastojanju od Sunca do Neptuna. Globulete su veoma guste, tek 13 puta manje od mase Jupitera. Uspeli smo da preciznije izmerimo mnoge od ovih objekata - kaže Gosta Gam, astronom s Univerziteta u Stokholmu i vođa projekta.

On dodaje da su uspeli da izmere i koliko brzo se ti objekti kreću.

- Te mrlje prašine i gasa su veoma kompaktne, i mnoge od njih imaju čvrsta jezgra. To nam pokazuje da mogu da se uruše pod sopstvenom težinom i formiraju lutajuće planete. Najmasivnije od njih mogu da postanu takozvani braon divovi - kaže Karina Person, astronom sa univerziteta tehnologije Čalmers.

Braon divovi se povremeno nazivaju i neuspešnim zvezdama i imaju masu između zvezda i planeta.

Radijacija

Istraživanje je pokazalo da se mali oblaci pomeraju kroz nebulu Rozeta velikom brzinom - oko 80.000 kilometara na sat.

- Verujemo da su se ovi mali okrugli oblaci odvojili od velikih stubova gasa koji nastaju zbog jake radijacije mladih zvezda. One su ubrzale od centra nebule zahvaljujući radijaciji vrelih zvezda - kaže Minja Makela, astronom s univerziteta Helsinkija.

Prema mišljenju Gama i njegovog tima, male tamne oblake razne sile izbacuju iz nebule Rozeta. Tokom istorije Mlečnog puta postojalo je i nestalo bezbroj nebula poput ove. U njima su nastale mnoge globulete.

- Ako ovi mali tamni oblaci formiraju planete i braon divove, njih razne sile brzinom metka izbacuju iz nebule u dubinu Mlečnog puta. Mnoge od njih su izvor nastanka planeta lutalica koje su otkrivene poslednjih godina - rekao je Gam.

O nebuli Rozeta

- Nebula Rozeta nazvana je i Kaldvel 49.
- Ona je veliki kružni region lociran blizu džinovskog molekularnog oblaka u regionu Monoceros.
- Od Zemlje je udaljena 4.600 svetlosnih godina.
- Nebula ima prečnik oko 130 svetlosnih godina.
- Masa nebule je oko 10.000 puta veća od mase Sunca.