Srećni su bili svi u Crvenoj zvezdi, kada je u dvomeču protiv Bode Glimta izboreno četvrto učešće u Ligi šampiona i to u novom formatu koji garantuje osam utakmica.
Lepa svota novca od UEFA, negde oko 25.000.000 evra sliće se u klupsku kasu, ali posle tri odigrana kola navijači Crvene zvezde drže se za glavu. Lepo je biti u eliti, međutim visoki porazi od Intera i sinoć od Monaka umeju da budu itekako bolni. Utakmica u Monte Karlu razotkrila je sve mane ovosezonskog tima Crvene zvezde, tačnije sve njegove boljke. A, njih je previše za ovakav vid takmičenja. Primiti devet golova od Intera i Monaka je ozbiljan problem.
Jasno je da je Crvena zvezda većim delom utakmice protiv Monaka bila u podređenom položaju. Nije to samo moglo da vidi oko laika, ili nekog fudbalskog znalca. Statistika je ta koja pokazuje koliko je Crvena zvezda bila inferiorna. Posed lopte crveno-belih prema portalu "Sofascore" bio je skroman, tačno 30 odsto. Iz toga izlazi i sledeća brojka, 487 uspešnih dodavanja domaćina i skromnih 157 gostiju iz Beograda. Fudbaleri Zvezde uputili su svega pet šuteva na gol, a domaćin čak 27. Od toga pet je završilo u mreži, jedan gol im je pogođen, dva puta su pogađali stativu. Uz to, utakmicu su crveno-beli završili sa igračem manje, jer je skoro 20 minuta pre kraja Olajinka na ramenima doktora iznet sa terena.
Razloge visokog poraza treba tražiti i u nedovoljno kvalitetnom domaćem prvenstvu, gde je Crvena zvezda za dve ili tri klase bolja od konkurencije. Nije Zvezda naravno kriva za to, slaba je uteha za sve, što nijedan klub u Srbiji ne može da prati crveno-bele. Videlo se to u poslednjem derbiju protiv Partizana, kada je Zvezda kod 4:0 morala da povuče ručnu. Bez jakih utakmica i intenziteta, ne može se doći do nivoa i forme potrebne za Ligu šampiona. A, kada je tako, škola mora da se plati. I to prilično skupo. Jezivo je videti gol razliku Crvene zvezde posle tri kola i poraza od Benfike, Intera i Monaka - 2:11.
Opet, valja reći da je trener Crvene zvezde Vladan Milojević imao silne muke da sastavi najboljih 11, jer su mu povređeni Mirko Ivanić, Omri Glazer, Ognjen Mimović i Vanja Drkušić. Da zlo nikad ne ide samo, videlo se u petom minutu meča kada se Bruno Duarte uhvatio za zadnju ložu i napustio igru. I takva, ispomerana u svim linijama, Crvena zvezda nije izgledala loše u prvih 45 minuta. Opet je glupo primila gol častivši domaćina, ali se zahvaljujući upornošću i želji Šerifa Endijaja vratila u meč i izjednačila. Da je sudija iz Nemačke Tobijas Štiler bio pošten, možda bi Zvezda i povela, jer je ono gaženje Pitera Olajinke u petercu od strane Zakarije moralo da se sankcioniše penalom. Potom je usledilo pomračenje nekoliko sekundi pred kraj prvog dela, kada je Embolo jedan odbitak smestio u mrežu sinoć prilično lošeg Marka Ilića.
U drugih 45 minuta sve je izgledalo kao igra mačke i miša. Posebno kada je ušao Golovin, koji je do očaja dovodio nesrećnog Olajinku. Zašto krilni napadač iz Nigerije igra "ving beka" zna samo struka sa Marakane. Vezni red Crvene zvezde sa Radetom Krunićem i Timijem Elšnikom kao da nije postojao, pojeli su ih bukvalno snažni igrači Monaka. I kada je takom onda je nemonovno da poslednja linije crveno-belih izgleda kao na strelištu. Mladi Andrija Maksimović bio je odlično skautiran i čuvan, nije imao prostora da pokaže koliko zna, što je odlična stvar za njega lično, kako bi što pre izašao iz komfora i uljuljkanosti u kojoj se našao u poslednjih mesec dana. Fudbal je sport u kojem svakog dana moraš iznova i iznova da se dokazuješ. Nema minulog rada. Što pre shvati, bolje za njega.
Silas po mnogo čemu podseća na Radživa Van la Paru, nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde. Nesnađen je momak iz DR Konga od početka sezone, nema želje, volje, motiva, energije. Možda i zato što ne igra na svojoj prirodnoj poziciji, ali on je profesionalac, za platu mora da izvršava sve zadatke koje trener postavi pred njega. Jasno je kao dan, posle utakmice sa Monakom da Crvena zvezda nema na klupi igrače koji svojim kvalitetom mogu da odgovore na zahteve Lige šampiona. U svakoj utakmici, a posebno sinoć u Monte Karlu, bilo je vidljivo koliko Zvezda pada i gubi u igri, kada trener Milojevič izvrši promene. Činjenica je da Dalsio nema kvalitet za elitno UEFA takmičenje, a Luka Ilić bi posle onakve prodaje lopte za četvrti gol Monaka ilagodno kaskanje posle toga trebalo dobro da se upita, da li se nalazi u pravom klubu. Možda je tako nešto moglo u TSC, ali ovo je Zvezda i takva indolentnost ne prolazi. Milan Rodić želi, ali biologija čini svoje, jednostavno on nije više onaj igrač iz 2018. godine.
Verujemo da glava boli Vladana Milojevića posle meča u Monaku. I ne samo njega, već i direktora Zvezdana Terzića i Marka Marina. Navijači su očekivali mnogo od ovog tima Crvene zvezde, posebno posle spektakularnih najava i jakih reči upućenih javnosti od čelnika kluba. Igrao je sprski prvak i prošle godine Ligu šampiona, ali nije delovao ovako nemoćno kao sada. Moraće Vladan Milojević ponovo da ujedini ekipu, da pronađe zajedništvo, jer ima još pet mečeva do kraja grupne faze. Ne treba gajiti lažne iluzije da se nešto veliko može uraditi, jer Crvena zvezda igra sa klubovima koji su zveri i koji imaju budžete od nekoliko stotina miliona evra. Ali, Crvena zvezda kao nekadašnji evropski šampion i fudbalski gigant mora da nađe način da u sledećim utakmicama pronađe sebe i domogne se bodova. Neće to biti nimalo lako jer u Beograd dolaze Barselona i Štutgart koji je sinoć tukao Juventus u Torinu, zatim se ide na noge Milanu, pa dolazi PSV Ajndhovena i na kraju sledi gostovanje Jang Bojsu.