SRBIJA ULAZI U IGRU VELIKIH: Stručnjaci za Kurir: Da li je učešće na Briks samitu signal za kraj zapadne dominacije nad Balkanom ili je nova geopolitička igra?
U toku je 16. samit Briks-a na kojem će prvi put učestvovati nove članice asocijacije, a uoči kojeg su za "Puls Srbije" tokom svog gostovanja o aktuelnoj poseti naše države samitu govorili Mahmud Bušatlija, Stefan Vladisaljev, Dejan Miletić i Ljubodrag Savić.
U ruskom gradu Kazanju juče je počeo 16. samit BRIKS-a, na kojem će prvi put učestvovati nove članice asocijacije. Od 1. januara 2024. godine punopravne članice su, osim Brazila, Indije, Kine, Rusije i Južne Afrike, postale Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Etiopija.
Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je biti domaćin skupa u Kazanju vidi zemlje BRIKS-a kao protivtežu Zapada u globalnoj politici i trgovini. Srbiju na samitu predstavljaju potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin i ministri Bratislav Gašić, Adrijana Mesarović i Nenad Popović.
Gosti emisije "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji bili su prof. dr Ljubodrag Savić, ekonomista, Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, Stefan Vladisaljev, programski direktor fondacije BFPE i Dejan Miletić, Centar za proučavanje globalizacije uoči aktuelnog samita Briksa govorili su o poziciji u kojoj se nalazi naša država kada je u pitanju svetski poredak, kao i sa kojim ciljem naši predstavnici planiraju da se vrate sa samita.
Savić je na samom početku objasnio šta za nas predstavlja učešće na ovom samitu:
- Briks je prema svojim interesima protivnica Zapada, a za nas predstavlja pre svega alternativu Evropske unije, što je vrlo važno imati. Mi smo već decenijama primer zemlje koja je između, Evropski put je za nas najvažniji, ali Briks je nova alternativa koja nam može pružiti ono što EU ne može. Važno je imati alternativu poput Briksa kada vam neko postavlja uslove koje vi ne možete da ispunite, a to je slučaj sa Evropskom unijom.
O ekonomskim benefitima i ciljevima koje našoj zemlji može pružiti članstvo Briks-a govorio je Bušatlija, te istakao kako za sada ne možemo očekivati previše:
- Ne možemo mnogo očekivati od Briksa jer mi nemamo ništa da ponudimo. Naša situacija je pozitivna jedino iz razloga što mi posmatramo poredak iz blizine. Zemlje koje su ušle u Briks ne idu ka tome da naprave ekonomsku instituciju. Pokušavaju da naprave nešto što će podsećati na Evropsku zajednicu, odnosno jedan klub gde će zemlje moći da dogovarju interese jedan drugih.
Vladisaljev se nadovezao na temu o kojoj je govorio njegov sagovornik, te izneo svoje viđenje trenutne pozicije Briks-a u svetu kao i ciljeva ka kojim trenutno teže:
- Briks formalno i pravno ne ispunjava uslove zajednice. Originalni Brisks imao je ideju na koji se način može formirati okruženje za dalje napredovanje država koje su u tom trenutku bile viđene kao države u razvoju. Samim tim cilj nije kontriranje Evropi već pružanje opcije upravljanja najdominantnijom državom na svetu, a to je u ovom trenutku SAD. Žele da njihovo viđenje upravljanja postane relevantno na globalnom nivou, ali ne kroz destrukciju postojećeg sistema. Nadaju se tome da će SAD ustupiti volan njihovoj organizaciji ali to u ovom trenutku izgleda nerealno.
Jedno od glavnih pitanja koja javnost ima da postavi tokom aktuelne teme samita jeste zašto se od određenih država ne može očekivati prisustvo predsednika, već drugih relevantnih predstavnika tih država, kao što je slučaj i sa Srbijom. Miletić je za Kurir televiziju pojasnio da li ovakav potez naše države može da utiče na odnose sa Briksom:
- U ovom svetu sve su to poruke. Srbija je proklamovala stav da je strateški interes naše države ulazak u Evropsku uniju. Postoji realna ekonomska logika, a to je da naša država neće ugrožavati ono što nas u ovom trenutku stavlja u pozitivnu ekonomsku poziciju - rekao je Miletić i dodao:
- Sa druge strane nećemo žuriti. Mnoge zemlje članice Briska su nam vrlo bliske i želimo sa njima da nastavimo saradnju, ali u ovom trenutku moramo sačuvati zemlju od tih pritisaka koji su ogromni, poput uvođenja sankcija i situacije na Kosovu i Metohiji. Država je dužna da balansira te uticaje i da pronađe najbolje rešenje za tu situaciju. Analizira se šta je ono realno što je najvažnije u ovom trenutku, dok u isto vreme na ovaj način šaljemo poruku o strateškom razmišljanju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO:
Moji gosti su prof. dr Ljubodrag Savić, ekonomista, Mahmud Bušatlija, savetnik za razvoj i investicije, Stefan Vladisaljev, programski direktor fondacije BFPE i Dejan Miletić, Centar za proučavanje globalizacije.