Svakako najistaknutiji evropski istoričar 18. veka, Edvard Gibon, uzroke propasti u svoje vreme veličanstvenog Rimskog carstva video je u „gubitku građanskih vrlina“ njegovih građana. Rimljani su se iskvarili, i rogonja je došao po svoje…
Tako je i sa drugim ljudskim tvorevinama i institucijama: razvijaju se, dižu se u visine, dostižu zenit… a onda nastupi period opadanja, i slom. A kad se razgrne pepeo, raščiste ruševine, i začeprka po razlozima za takvu sudbinu – uvek se ispostavi da je propasti prethodila iskvarenost ljudi, odnosno Gibonov gubitak građanskih vrlina.
Evo, pogledajmo Blic…
List čiji je tiraž pred Peti okotobar dostizao tiraž od 300.000 primeraka, i koji je znatno doprineo rušenju Miloševićevog režima, pa se tako zlatnim slovima upisao u istoriju srpske štampe 20. veka kao primer profesionalizma i drruštvene angažovanosti… doveo je Ivana Ivanovića na svoju televiziju. Kraj priče!
Jer tamo gde Ivan Ivanović uđe na vrata, vrlina iskače kroz prozor! Pristojnost, lepo vaspitanje i dobar ukus hvataju se za ruke i bacaju u ambis. Humor umire u mukama.
Ovaj voditelj ozbiljno opterećen kompleksom zbog neispunjene želje da ga smatraju novinarom, prethodnih nekoliko godina gradio je imidž opozicionara na Šolakov TV Novoj.
Prelaskom na Blic što se politike tiče, vratio se na fabrička podešavanja. Opozicija? Ni luk jeo , ni luk mirisao.
To, naravno, vuče određene posledice. Dok je ranije bilo dovoljno da ispali „Aleksandar Vučić je izvadio sendvič iz sakoa srećom nije vadio ništa iz ****“, pa da gledaoci Nove dožive kolektivni orgazam, sada mora da se dovija na razne načine da zadrži pažnju publike koja gleda Blic.
I šta imamo?
Imamo da u studiju sede četiri i po muškarca, petorica odraslih koji ispaljuju klinačke viceve s bradom i smeju se svojim dosetkama, neodoljivo podsećajući na ono što se u narodu naziva bizgovima. „Bizgov“ je, da prepišemo definiciju sa Vukajlije, „najčešće u upotrebi za nevaspitane i polupismene pripadnike kako ruralnih tako i urbanih grupacija, sa naglaskom na neartikulisano prostačko ponašanje i disparitet između veličine glave i veličine mozga.“)
Da nismo prestrogi u oceni, dokaz je ono što je emitovano 19. oktobra: pričom da se potencijalni donori organa izlažu riziku da budu ubijeni kako bi njihov bubreg mogao da bude presađen, Ivanović je dao svoj doprinos teoriji zavere zbog koje je Srbija poslednja u Evropi na listi davalaca organa za transplataciju, koju u ovom trenutku čeka oko dvesta pacijenata. A to što je voditelj za gledateljku čiji mu se komentar na internetu nije dopao rekao da je „puna g**ana“ nećemo komentarisati – u osnovi se tiče Ivanovića i njegove publike.
Istom se rečju razbacivao i u drugim segmentima svoje emisije, a fekalni rečnik upotrebio je i kad je govorio o jednoj emisiji Televizije Kurir. I uopšte, u poslednjim emisijama na meti neukusnih komentara u ovoj emisiji bile su dve naše koleginice, voditeljke naše televizije. Niko se nije smejao, jer publika nije znala najsmešniju stvar: njih petorica ukupno imaju rejting kao čuveni F-117 avion, poznat po nadimku "nevidljivi", a svaka od njih dve dramatično veći!
U zlatno vreme Blica, u vreme Veselina Simonovića, ovakvi napadi na kolege bili bi nezamislivi.
Zbog wannabe zabavljača kakav je Ivan Ivanović, Blic rizikuje svoj ugled. I koloseum je nekad bio sjajna građevina, a danas mu kamene ostatke zapišavaju kučići...
Mada, Ivan Ivanović to Blicu već sad radi. Njegovu televiziju nazvao je „ćušpajzom“. Opet ćemo prepisati sa Vukajlije: Ovaj popularni sajt ćušpajz opisuje kao „jelo koje se pravi tako što se u lonac stavi sve ono jestivo što ti se nađe u kući i skuva“, a radi boljeg razumevanja, dodaje i poslovicu: „Za dobru svinju nema loših pomija“!
Ko prosipa pomije, a ko ih konzumira, valjda će jednom objasniti gledaocima.
N. N.