Turska je navodno ograničila isporuke komponenti pronađenih u ruskom oružju Rusiji nakon upozorenja SAD.
Fajnenšel tajms (FT), pozivajući se na „troje ljudi sa direktnim saznanjem o tom pitanju“, navodi da je Turska blokirala izvoz 48 kategorija osetljivih komponenti poreklom iz SAD, kao što su mikročipovi, u Rusiju na zahtev Vašingtona.
Jedna osoba je za FT rekla da je turski elektronski carinski sistem zabranio izvoznicima da šalju takozvanu „robu sa bojnog polja“ u Rusiju.
Dvojica drugih rekli su za publikaciju da su slične mere protiv komponenti poreklom iz EU uvedene ranije.
Jedan od njih trojice je rekao da odluka nije objavljena zbog „političke osetljivosti“.
„Zabranjena roba je uzeta sa liste od 50 artikala 'visokog prioriteta' zapadne proizvodnje koje su SAD, Velika Britanija, EU i Japan identifikovale kao ključne za ruski uvoz za njenu industriju oružja,” navodi FT, dodajući da je roba uključivala „procesore i memorijske kartice, kao i mašine, alatke i drugu opremu koja se koristi za proizvodnju oružja.
Metju Akselrod, pomoćnik američkog sekretara za trgovinu zadužen za obuzdavanje protoka osetljive tehnologije ka Vašintonovim protivnicima, navodno je upozorio turske zvaničnike na „posledice“ ukoliko Ankara nastavi poslove tokom njegovog avgusta putovanja u Tursku.
Grafikon FT pokazuje da je turski izvoz osetljive robe u Rusiju dostigao vrhunac u decembru 2022. sa 37,6 miliona dolara i drastično je smanjen godinu dana kasnije, kada su SAD proširile svoje finansijske sankcije Rusiji.
Publikacija je pad pripisala prelasku Kremlja na posrednike u zemljama kao što su Kazahstan i Azerbejdžan, ali se navodi da se najnovija ograničenja iz Turske ne odnose na ove nacije.
Turska, uprkos tome što je članica NATO-a, sebe je pozicionirala kao posrednika u ratu u Ukrajini i održavala je veze i sa Kijevom i sa Moskvom, uključujući napore da posreduje u mirovnim pregovorima u prvim danima rata 2022. i naknadnog sporazuma o žitu za Crno more.
Što se tiče Ukrajine, Turska je isporučila svoje bespilotne letelice Bajraktar Kijevu tokom prvih dana rata, što je odigralo značajnu ulogu u pomaganju Kijevu da se suprotstavi ruskom napadu 2022. godine. Raniji izveštaji 2022. godine takođe su ukazivali na planove da proizvođač dronova otvori prodavnice u Kijevu , a Turska je kasnije odobrila Ukrajini licencu za proizvodnju dronova u junu 2023, iako je nejasno da li su planovi napredovali.
Turska je takođe omogućila povratak nekih ukrajinskih ratnih zarobljenika koji su učestvovali u odbrani mariupoljskog Azovstalja iz ruskog zarobljeništva u julu 2023. na nezadovoljstvo Kremlja.
Uz to, Ankara takođe jača svoje veze sa Moskvom, piše Kijev post.
Turska je nedavno izrazila želju da se pridruži bloku BRIKS-a koji predvodi Kremlj, pri čemu turski predsednik Redžep Tajip Erdogan lično prisustvuje tekućem samitu BRIKS-a u ruskom Kazanju na najvišem nivou.
Ako bude primljena, Turska bi bila prva članica NATO-a u bloku koji sebe vidi kao protivtežu zapadnim silama.
Turska je 2017. takođe kupila od Rusije protivraketne odbrambene sisteme S-400 na nezadovoljstvo Vašingtona, koji je potom izbacio Ankaru iz američkog programa stelt borbenih aviona F-35.
Međutim, nedavne glasine sugerišu da bi Turska mogla da proda rakete trećim zemljama kako bi umirila Vašington, dok su drugi sugerisali da će ih Ankara držati u skladištu i dozvoliti inspekcije SAD kao kompromis.
Kurir.rs/Kijev post/Preneo: D. P.