Lepa reč i gvozdena vrata otvara... onda kada je se setimo, nažalost sve češće zaboravljamo, pa iskoristimo tuđicu. Treba li na silu stvarati nove reči, ili pustiti da ih jezik sam iznedri u svakodnevnom govoru, pitanje je na koje odgovara Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik, koja podseća da se i ove godine bira "Srpska reč godine".
Kao i 2023, izbor organizuju Filološko društvo "Reči" i časopis "Novorečje". U toku je predlaganje reči.
Oko trideset reči je ušlo u izbor za Srpsku reč godine, a desetine predloga stiglo je i za Novu reč godine. Neke od njih su viralan, baterista, politkorektlijstvo...
- Nema mnogo iznenađenja kada su predlozi u pitanju. Već drugu godinu za redom Filološko društvo Reči i časopis Novorečje organizuju konkurs za reč godine u tri kategorije: reč godine, nova reč godine i lažireč godine - rekla je Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik.
Ističe da bi u kategoriji Nove reči trebalo predlagati reči koje nisu nastale nekim svesnim naporom pojedinca i njegovom kreativnošću, željom da stvori što zanimljiviju novu, do sada neupotrebljenu reč, nego pre svega reči koje su zaživele u srpskom govornom jeziku i nametnule se u upotrebi.
Mala biblioteka takođe organizuje takmičenje za najbolju srpsku reč. Jedna od njih je jednokolenići.
- Pratimo pomalo taj konkurs i ono što je pozitivna strana oba konkursa je da uspevamo da animiramo govornike srpskog jezika da pojačano obraćaju pažnju na jezik kojim govore. Različiti su ciljevi konkursa što treba imati u vidu - kaže Jovanovićeva.
- Izbori za reči godine uopšte, pa i u našoj sredini, su jezičko društvene kulturne manifestacije koje imaju za cilj da nas usmere na to kako govorimo, kako nastaju i zašto se javljaju nove reči, kako se one ponašaju u leksikonu. Leksika koja zaživi u jeziku - istakla je Jovana Jovanović iz Instituta za srpski jezik.
(Kurir.rs/RTS)
Bonus video: