Inkluzivno obrazovanje uvedeno je u Srbiji pre 15 godina, a mnogi učenici sa smetnjama u razvoju koji pohađaju redovne osnovne škole, kao i njihovi roditelji, zaposleni i rukovodstvo, susreću sa brojnim izazovima i teškoćama, pa je zato neophodno da svaka osnovna škola u Srbiji zaposli pedagoškog asistenta koji će pružati grupnu podršku!
Ovo je zaključak sa konferencije Udruženja roditelja dece sa autizmom "Bazi Mili" i nastavnika koji sa decom rade u školi. Udruženje "Bazi Mili" sprovelo je i istraživanje čiji je fokus upravo nedostatak pedagoških asistenata u redovnim osnovnim školama.
- Pedagoški asistent bi trebalo da bude osoba koja je zaposlena u redovnim osnovnim školama, a koja bi pružala sveobuhvatnu podršku grupi učenika sa smetnjama u razvoju. Dakle, to nije isto što i lični pratilac. Takođe, da pruža podršku nastavnicima i zaposlenima u školi, što je jako bitno. Između ostalog i da komunicira sa roditeljima i ostalima u školi - objasnila je predsednica udruženja "Bazi Mili" Milica Nikolić.
Navela je i da je opis posla pedagoškog asistenta opisan o pravilniku o pedagoškom i andragoškom asistentu za decu sa smetnjama u razvoju.
- Pedagoški asistent bi trebalo da bude stub inkluzije, ali nažalost ni 15 godina od uvođenja inkluzije mi nemamo pedagoškog asistenta ni u jednoj redovnoj osnovnoj školi. Moje dete ima autizam, ide u sedmi razred OŠ "Mile Dubljević" u Lajkovcu i to je jedina škola koja je zaposlila defektologa/oligofrenologa za podršku deci i nastavnicima - istakla je ona.
Naglasila je da su oni uvideli koliko je angažovanje pedagoškog asistenta značajno i bitno. Objasnila je da pedagoški asistenti ne moraju po postojećem pravilniku nužno biti defektolozi, ali da bi to bilo poželjno.
Inicijatorka pomenutog istraživanja mr Danijela Vuković, pedagoškinja, osoba sa invaliditetom, ekspertkinja koja je bila deo tima koji je uvodio inkluzivno obrazovanje 2009. godine naglasila je da se oni zalažu da se član 18. pomenutog pravilnika izmeni, jer trenutno ima veoma visoke kriterijume koje škole moraju ispuniti ako žele da angažuju pedagoškog asistenta za decu sa smetnjama u razvoju.
- Ti kriterijumi su toliko visoki da nijedna škola ne može da ih ispuni. Početne pozicije dece sa smetnjima nisu iste kao početne pozicije dece i učenika bez smetnje. Da bi se te pozicije koliko toliko ujednačile deci sa smetnjima je potrebna dodatna podrška. Prva preporuka u ovom istraživanju je da se iz budžeta Republike Srbije omoguće finansijska sredstva za angažovanje pedagoških asistenata za decu sa smetnjima, naročito u unutrašnjosti Srbije. Naša druga preporuka, a i treća, je da se ispoštuje pravo učenika i dece sa smetnjama u obrazovnom sistemu, da se mogu upisati u redovnu školu u skladu sa mestom boravka. Četvrta preporuka je da se stvore lakši uslovi za dobijanje pedagoškog asistenta, što bi omogućilo da se suzbiju predrasude i stereotipi naglasila je Vukovićeva.
Saradnik za inkluzivno obrazovanje u Ministarstvu prosvete dr Stevan Nestorov rekao je da je resorno ministarstvo 2023. godine uputilo inicijativu da se u katalog zanimanja uvede i zanimanje pedagoški asistent.
- Ne postoji jedan stub, postoji više stubova inkulzije i prvi osnovni i najjači stub inkluzivnog obrazovanja su škole, individualni obrazovni plan i timovi za inkluzivno obrazovanje na nivou škole. Tu nam je važna dobra atmosfera, razumevanje, prihvatanje, znanje. Naši nastavnici u redovim školama su za proteklih deset godina prošli čitav niz obuka i seminara koji pomažu inkluzivno obrazovanje i da razumeju dete sa smetnjom u razvoju kroz mere individualizacije i kroz izradu individualnog obrazovnog plana - naveo je dr Nestorov.
Dodao je da se očekuje da do 2026. godine 40 pedagoških asistenata bude zaposleno u školama koje za angažovanje istog ispunjavaju uslove.
- Dok iščekujemo to, radimo i obuku budućih pedagaških asistenta, to su specifične obuke, na primer za upotrebu znakovnog jezika, za korišćenje Brajevog pisma, za slepu i slabovidu decu... - rekao je on.
Direktorka OŠ "Mile Dubljević" iz Lajkovca Biljana Žujović naglasila je da u njihovoj školi već dve godine radi oligofrenolog koja je zadužena za rad sa decom sa smetnjama u razvoju, da su rezultati već vidljivi, kao i da je atmosfera u školi, u kolektivu i među decom mnogo bolja.
- Lazar je kod nas u školu došao u drugom razredu, sve je teklo uredno do nekih momenata kada je on bio uznemiren, ali mi smo znali šta u tim sitaucijama njemu prija i to smo radili. Potom je došla korona, onlajn nastava, i polazak u peti razred. Moram da naglasim da je on odličan učenik i da ima ličnog pratioca. U petom razredu javili su se određeni otpori, neprihvatanje deteta sa autizmom. Došli smo do situacije da su roditelji pitali: "Pa jel to dete mora da ide u redovnu školu?" Tada sam angažovala sa 50% norme defektologa-oligofrenologa koja na neki način radi posao pedagoškog asistenta i to je bio pravi potez - naglasila je ona.
Napomenula je da se od tada svi osećaju sigurnije.
- Defektolog, u našem slučaju oligofrenolog je neka spona između nastavnika, roditelja, učenika i drugih roditelja. Trebalo je dosta rada i truda da roditelji, svi roditelji, ne samo roditelji učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zatim da svi učenici prihvate činjenicu da mi imamo obavezu da pružimo jednake šanse svojoj deci. I mi u tom pravcu delujemo i dalje se edukujemo. Lazar je prilično samostalan što se tiče nastave i boravka u školi. Prošle godine je išao na ekskurziju sam, bez ličnog pratioca, ali je defektolog išla sa nama. I smatram da smo za sada postigli cilj onoliko koliko smo mogli - zaključila je.