Tajna sanduka Desanke Maksimović: Svedočanstvo o stradanju čuvala od nacista kao najveće blago, evo šta je u njemu nađeno
Rukopis poeme "Krvava bajka" Desanke Maksimović sačuvan je tokom rata u sanduku. Ova pesma, koja svedoči o tragediji masovnog streljanja u Kragujevcu, simbol je antifašizma i trajno podsećanje na nevine žrtve Drugog svetskog rata.
Tog 21. oktobra 1941. godine, u Kragujevcu i okolini dogodilo se masovno streljanje – jedan od najtragičnijih događaja u okupiranoj Srbiji u Drugom svetskom ratu.
Nemačka kaznena ekspedicija izvršila je tada masakr, u znak odmazde, nad više hiljada srpskih civila. Kako istorijski izvori navode, povod za streljanje bili su nemački gubici u borbi sa jedinicama pokreta otpora 16. oktobra na putu Kragujevac – Gornji Milanovac.
Nemačke trupe su na tom putu dočekane, tada, u zasedi. Bila je to zajednička zaseda pripadnika NOVJ (partizani) i JVuO (četnici). Tada je poginulo 10 nemačkih vojnika, a 26 je ranjeno.
Naredba generala Franca Bemea
General Franc Beme naredio je streljanje 100 Srba za jednog ubijenog Nemca i 50 za ranjenog.
U skladu sa naredbom generala Bemea, odlučeno je da se s ciljem odmazde strelja 2.300 lica. Akcija odmazde izvedena je 19. oktobra u okolnim selima Maršić, Ilićevo, Grošnica, a 21. oktobra u gradu Kragujevcu, delimično i 20. oktobra.
Nemci su tada uhapsili i odveli na streljanje i đake viših razreda gimnazije, od petog do osmog razreda.
Pucajte, ja i sada držim čas
Sa svojim đacima strijeljan je i direktor Miloje Pavlović koji je odbio da mu fašisti poštede život i pre strijeljanja izgovorio čuvenu rečenicu: "Pucajte, ja i sada držim čas".
Na mestu gde je streljana najveća grupa učenika i 15 profesora, podignut je spomenik poznat kao "Slomljena krila" ("Peto tri" po razredu u koji su išli učenici).
Krvava bajka
Ovaj događaj je srpska književnica Desanka Maksimović opevala u svom poznatom ostvarenju "Krvava bajka".
Desanka Maksimović je "Krvavu bajku" napisala još 1941. godine, odmah po saznanju da se u Kragujevcu dogodilo masovno streljanje civila i maloletnih đaka, ali je ova pesma zvanično prvi put objavljena tek po završetku rata.
Naša pesnikinja je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavila da je pesma "zapisana, a ne napisana".
- Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila - ispičala je naša poznata književnica i pesnikinja.
A njena “četa đaka”, koja je “mučeničkom smrću stradala u istom danu”, danas je obavezno školsko gradivo u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.
Tajna Desankinog sanduka
Muzej "21. oktobar" u Kragujevcu, prošle godine, predstavio je originalni zapis poeme "Krvava bajka" na izložbi "Bajka o pesmi". Stihovi koji i danas opominju i žive u kolektivnom sećanju našeg naroda simbol su antifašizma i prvo umetničko delo kao podsećanje na zločin u Šumaricama.
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom Balkanu", stihovi napisani u trenu, krupnim slovima, kao suza i tužbalica, nakon kragujevačke tragedije.
Rukopis "Krvave bajke", čuvala je kao najveću dragocenost tokom rata od nacista u sanduku u svom stanu.
- Ja se sećam toga sanduka po tome što sam veliku grdnju dobio od Desanke, kada smo sestra i ja koji smo bili deca od 4, 5, 6 godina, skakali u taj sanduk, krili se iza. Ona je shvatila da mi u stvari dolazimo u skrovište koje je ona odredila - pričao je Branislav Milikara, sestrić Desanke Maksimović.
Sanduk sa originalnim rukopisom, bio je njen saputnik i saborac, sve do 1946, kada je štampana "Krvava bajka". Taj autentičan glas i vapaj, preveden na mnoge jezike, u trenutku kada je nastao, kao i danas, svedoči o snazi umetnosti koja prevazilazi vreme.
(Kurir.rs/Srbija Danas/I.M.)
Bonus video: