Svemirska stena, koja je bila 200 puta veća od one koja je uništila dinosauruse, udarila je u Zemlju dok je još bila u povojima, pre tri milijarde godina.
Naučnici su došli do mesta udara u Južnoj Africi kako bi uzeli uzorke stena i bolje razumeli što se dogodilo. Pronašli su dokaze da veliki udari asteroida nisu doneli samo uništenje nego su i pomogli razvoju ranog života na Zemlji, piše Bi-Bi-Si.
"Nakon što je Zemlja formirana, znamo da je svemirom letelo još puno krhotina koje su se razbijale o nju. Ali sada smo otkrili da je život bio otporniji nakon ovih ogromnih uticaja i da je zapravo cvetao i napredovao", kaže profesorka Nađa Drabon sa univerziteta Harvard, glavni autor novog istraživanja.
Meteorit S2 bio je mnogo veći od svemirskog kamena koji nam je najpoznatiji. Onaj koji je doveo do izumiranja dinosaurusa pre 66 miliona godina bio je širok oko 10 km. Ali S2 je bio širok 40-60 km i njegova masa je bila 50-200 puta veća.
Udario je u Zemlju dok je još bila u ranim godinama i izgledala je bitno drugačije. Bio je to vodeni svet sa samo nekoliko kontinenata koji su štrčali iz mora. Život je bio vrlo jednostavan - mikroorganizmi sastavljeni od pojedinačnih stanica.
Jedno od najstarijih mesta na Zemlji s ostacima meteorita
Mesto udara u istočnom Barberton Grenbeltu jedno je od najstarijih mesta na Zemlji s ostacima meteorita. Profesorka Drabon obišla je to mesto tri puta sa svojim kolegama.
Rendžeri su ih pratili s puškama u rukama kako bi ih zaštitili od divljih životinja poput slonova ili nosoroga, pa čak i od lovokradica u nacionalnom parku.
Tražili su kuglaste čestice ili sićušne komadiće stene koje je ostavio udar. Koristeći čekiće, sakupili su stotine kilograma kamena i odneli ih natrag u laboratorije na analizu.
Naučnici su sada rekonstruirali šta se dogodilo kada je meteorit S2 udario u Zemlju. Izdubio je krater od 500 km i usitnio stene, koje su izbačene neverovatno velikim brzinama i formirale su oblak koji je kružio oko sveta.
- Zamislite kišni oblak, ali umesto kapljica vode s neba padaju kapljice rasturenog kamena, kaže profesorka Drabon. Ogromni cunami je prošao celim svetom, uništio morsko dno i poplavio obale. Cunami u Indijskom okeanu 2004. bio je slabašan u poređenju s ovim, objašnjava ona.
Sva ta energija proizvela je ogromne količine toplote, koja je prokuvala okeane uzrokujući isparavanje i do desetak metara vode. Takođe je povećala temperaturu vazduha do 100 stepeni Celzijusa.
Nebo je postalo crno, zagušeno prašinom i česticama. Bez sunčeve svetlosti koja prodire kroz tamu, jednostavan život na kopnu ili u plitkoj vodi koji se oslanjao na fotosintezu bio je izbrisan.
Ali, ono što su naučnici nakon toga otkrili bilo je iznenađujuće.
Kameni dokazi pokazali su da je udar uzburkao hranjive materije poput fosfora i gvožđakojima su se hranili jednostavni organizmi.
- Život ne samo da je bio otporan već se zapravo brzo oporavio i napredovao. To je kao kad ujutro perete zube. To ubija 99.9% bakterija, ali do večeri se sve vrate, kaže Drabon.
Nova otkrića upućuju na to da su veliki udari bili poput džinovskog đubriva, šaljući bitne sastojke za život poput fosfora širom sveta. Cunami koji je zahvatio planetu takođe je doneo vodu bogatu gvožđem iz dubina na površinu, dajući mikrobima dodatnu energiju.
Ova otkrića doprinose mišljenjima naučnika da su ranom životu zapravo pomogli udari meteora o Zemlju u njenim ranim godinama, tvrdi profesorka Drabon:
- Čini se da je život nakon udara zapravo naišao na povoljnije uslove koji su mu omogućili procvat.
Kurir.rs/BBC/Preneo: P. P.