Spavaćemo sat vremena duže, ali... Sve što treba da znate o pomeranju sata: Telefoni Hitne pomoći će se usijati, a jedna stvar je ključna!
U noći između subote i nedelje, 26. i 27. oktobra ove godine, kazaljke na satu treba pomeriti jedan sat unazad.
U noći između subote i nedelje, 26. i 27. oktobra ove godine, kazaljke na satu treba pomeriti jedan sat unazad, čime će se vratiti standardno srednjoevropsko vreme i završiti razdoblje letnjeg računanja vremena.
Kada u 3 sata vratimo kazaljke na 2 sata moći ćemo da spavamo sat vremena duže, ali to ne znači da će nam mrak padati za jedan sat ranije.
Pomeranja kazaljki je trebalo da bude ukinuto
Pomeranje kazaljki je trebalo odavno da ode u istoriju, međutim to se nije dogodilo jer od kako je u Srbiji donet zakon usklađen sa EU, predlog Evropske komisije iz 2021. godine o ukidanju sezonskog pomeranja sata nije usvojen među članicama zbog zabrinutosti da bi došlo do različitih vremenskih zona u Evropi.
U nekadašnjoj Jugoslaviji su kazaljke prvi put pomerene 27. marta 1983. godine i do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a ključno pitanje i tada i danas je – kakvi ćemo se probuditi sutra jer se pomera i naš unutrašnji sat!
Kako pomeranje sata utiče na zdravlje
Inicijativa da se ukine sezonsko pomeranje sata pokrenuta je nakon mnogih svetskih istraživanja koja su utvrdila da prelazak sa letnjeg računanja vremena na zimsko i obratno donosi mnoge zdravstvene probleme ljudima koji se tada žale na:
- umor
- stres
- pospanost
- depresiju
- pojačan apetit
Statistika pokazuje da se povećava i broj srčanih udara i kardiovaskularnih problema koji znaju da završe tragično i stručnjaci kažu da je svako pomeranje sata stres za organizam te da se kod nekih ljudi mogu pojaviti:
- osećaj umora
- rasejanost
- pospanost
- glavobolja
- smanjena produktivnost
Kako se prilagoditi promeni zbog prelaska na zimsko računanje vremena
Na sreću, to traje samo nekoliko dana dok se organizam ne navikne, ali kod ljudi sa hroničnim oboljenjima takvo stanje može da potraje i do dve nedelje.
- Neophodno je otići ranije na spavanje da bi imali optimalni deo sna. Moramo dati šansu organizmu ako je navikao da spava sedam ili osam sati, bez obzira koje je vreme buđenja, mora da se prilagodi vreme odlaska u krevet tako da se zadrži period sna koji je potreban. Ako se tu napravi disbalans i čekamo uobičajeno vreme za spavanje, bez obzira što je sat promenjen, otežaćemo period adaptacije – kaže za "Blic" specijalista socijalne medicine dr Nada Kosić Bibić, načelnica Centra za promociju zdravlja u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.
Više posla i za Hitnu pomoć
Prethodnih godina i decenija se pokazalo da tog vikenda kada se pomera vreme dolazi do povećanog stresa i više se poziva Hitna pomoć.
Dr Kosić Bibić kaže da kada se dogodi prelazak iz zimskog u letnje računanje vremena neminovno je da se drugačiji probudimo jer svako takvo pomeranje je izbacivanje iz ravnoteže, iz uobičajenog ritma na koji je naš organizam navikao.
- Imamo hormone sna i oni nas pripremaju za odmor i rad u toku dana. Zato je potrebno određeno vreme adaptacije na ovu promenu. Kada je u pitanju mlađa osoba ona će se brže adaptirati, ali promenu ove vrste svi osete, i mlađi i stariji. Neko samo prve sedmice, a neko i dve do tri nedelje kasnije – kaže dr Nada Kosić Bibić.
Koliko traju pripreme zbog pomeranja kazaljki
Hronični bolesnici teže podnose pomeranje sata, a još teže im pada ako su aktuelene vremenske prilike promenjive, zbog čega je neophodno da se pridržavaju terapije i ako osete da je potrebno treba da se posavetuju sa svojim lekarom.
Na pitanje kako i kada početi pripremi za zimsko računanje vremena dr Kosić Bibić poručuje da se pripreme za ove i sve druge promene koje nastaju „iz dana u dan“ ili u „toku jednog dana“, poput atmosferskih prilika, ne rade od danas do sutra, već je neophodno uvek negovati zdrave navike kako bi imali jaku bazu i otporniji organizam.
- Kada vodimo računa o zdravlju i načinu života dajemo šansu organizmu da se brže adaptira, da lakše podnese novi izazov. Zdravi stilovi života su pravilna ishrana, redovna fizička aktivnost, nekonzumiranje alkohola i duvana, dovoljno tečnosti i kvalitetnog sna. Sve to zajedno daje veliki doprinos da lakše podnesemo promene. To se odnosi i na pomeranje sata i na promenu vremena – kaže dr Kosić Bibić.
Na šta posebno treba obratiti pažnju
Naglašava da je izuzetno važno zbog ovih promena obratiti pažnju kako podnosimo stres i kako doživljavamo svakodnevne izazove u životu.
- Stres mogu biti različite stvari. Izuzetno je važan način na koji se ophodimo prema tome, koliko smo spremni da adekvatno odgovorimo na razne stresne i izazovne situacije, jer na taj način naš organizam postaje jači i otporniji, lakše sve prebrodimo. Znamo da neki ljudi kada se susreću sa nekim stvarima izgube san, ne mogu da spavaju i bukvalno im se život izokrene naopačke. Treba postaviti pitanje šta je stres za nas i kakve situacije u životu doživljavamo kao stresne. To je ključna stvar! Nekada mnoge stvari kojima pridajemo veliki značaj ne treba da imaju takav značaj. Podižemo ih na pijedestal i dajemo im ogromnu vrednost kao da naš život ne bi mogao da nastavi. Vrlo često su to banalne stvari – poručuje sagovornica.
Zbog činjenice da je većina ljudi u našoj zemlji izložena dugotrajnom hroničnom stresu kada je neko stalno pod pritiskom dovoljna je samo jedna kap u čaši da se prelije.
- Na neke stvari ne možemo da utičemo, a na neke možemo. Kako ćemo se ponašati, kako ćemo živeti, koji stil života i svega navedenog ćemo izabrati zavisi isključivo od nas. Kada biramo dobre stvari onda jačamo organizam i mnogo se lakše nosimo sa stresnim situacijama i sa svim izazovima šta god da je u pitanju, od banalnih stvari, recimo, da se ne slažemo sa nekim, da nas neko gurne u autobusu ili popreko pogleda, do ozbiljnih, poput ozbiljnih dijagnoza. Zaista je stres svašta nešto u životu, a stres je i te kako i promena vremena, promena klime, promena sata – naglašava dr Nada Kosić Bibić.
Hronični umor i uzrok tegoba
Da pomeranje sata može da ostavi i ozbiljnije posledice na pojedine ljude govori i podatak da "pogrešnim izborima najčešće stižemo prečicom do hroničnog umora, a kako vrlo često imamo više stvari koje nas pritiskaju pomeranje kazaljki često ima ulogu okidača".
Kako je ranije izjavila za “Blic” specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš "zdravi i ljudi koji misle da su zdravi često ne žele da odu na proveru zdravlja, a tegobe, a među njima umor i nesanicu pripisuju isključivo promeni vremena, odnosno pomeranju kazaljki na satu".
- Treba naći pravi uzrok tegoba. Naravno da prelazak na zimsko računanje vremena i promene vremenskih prilika utiču, ali svako treba da se zapita kako živi. Pitajte sebe da li noću dovoljno spavate? Da li ste pod stresom? Da li ste popili previše kafe? Da li ste doručkovali ili ste prvi put jeli u podne kada je već šećer pao i počela je da vas boli glava? Zapitajte se kakvi su međuljudski odnosi na poslu i kod kuće? Obratite pažnju na sve te stvari, a sat i vreme ostavite samo kao rezervu – zaključila je dr Dragaš.
(Kurir.rs/Blic)