Bogata Kanađanka borila se u srpskoj vojsci kao muško: Na ratište došla kao dobrovoljac sa samo 22 godine, a pucala je bolje od muškaraca
Kako je krenula okupacija, tako su se njena spretnost sa oružjem i veštine na otvorenom pokazale vitalnijim nego ikada ranije. Kako su se često nalazile na meti krađa očajnih meštana, ratnih zarobljenika i neprijatelja, bolnice za škotske žene regrutovale su Vajthedovu kao "čuvarku" kako bi sprečila svakodnevne pljačke resursa i zaliha.
Moderan svet je, moglo bi da se kaže, za ženu borca u Prvom svetskom ratu - Džozefin (Džo) Vajthed - saznao sasvim slučajno.
Iako su još sredinom 1915. godine britanske lokalne novine objavile da se u Velikoj Britaniji iskrcala ćerka kanadskog veleposednika koja želi da se prijavi kao dobrovoljac i pomogne u borbama u Prvom svetskom ratu, o njoj se zapravo vrlo malo znalo i pisalo sve dok Nataša Stojsavljević, doktorant Univerziteta Lester iz Velike Britanije, nije slučano naišla na dnevnik iz Prvog svetskog rata jedne škotske lekarke Luis Korbet, koja je često pominjala, pisala i izveštavala o aktivnostima izvesne misteriozne osobe označene samo kao "W".
- Korbet je u dnevniku pisala o izvesnoj "W.". Pisalo je da se radi o devojci od samo dvadesetak godina, Kanađanki, koja je prerušena u muškarca i služi u srpskoj vojsci - ispričala je Stojsavljevićeva, kako prenosi "Stil".
Vajthedova je kao i još neke veoma hrabre žene, došla na front Prvog svetskog rata, da se bori, tako što se lažno predstavila kao muškarac, što joj je omogućilo da pristupi Srpskoj kraljevskoj vojsci sa svega 22 godine. O tome kako je na Balkanskom frontu radila kao vojni inženjer i čuvar bolnica škotskih žena, a i kako je postala ratni zarobljenik bugarske vojske nakon invazije na Beograd 8. oktobra 1915. godine, svet je saznao zahvaljujući Stojsavljevićevoj, koja je u svojoj doktorskoj disertaciji proučavala ulogu žena u Prvom svetskom ratu kroz iskustva Bolnice škotskih žena za službu u inostranstvu – žena iz Velike Britanije koje su učestvovale u ratu lečenjem i zbrinjavanjem ranjenika i bolesnika širom Evrope.
- Saznala sam za Džozefin (Džo) Vajthed sasvim slučajno. Tokom rada na doktoratu, pročitala sam nekoliko rečenica o njoj u neobjavljenom dnevniku jedne lekarke iz Škotske ženske misije, dr Katarine Luis Korbet. Dnevnik je napisan tokom zime 1915. godine, kada je ova lekarka radila u Kruševcu koji je tada bio pod nemačkom okupacijom - objavila je "Politika" u svom specijalanom izdanju Stojisavljevićeve prvi put priču o ovoj ženi.
U dnevniku se nekoliko puta navodi jedna žena, koja je jednostavno bila poznata kao "W."
- "W." je bila, prema pisanju dr Korbet, Kanađanka sa svega 22 godine, koja je se prerušila u muškarca i upisala u Vojsku Kraljevine Srbije. Tokom okupacije, "W." je dobrovoljno sarađivala sa Škotskom ženskom misijom kao stražar, čuvajući medicinsku opremu od pljačkaša. Nisam tada znala ime ni bilo koje druge informacije o "W.", ali bila sam zaintrigirana ovom ženom. Od tada mi je jedina misija da saznam što više o njoj i njenom radu i pomoći za Srbe i Srbiju. Uz pomoć dobro poznatog amaterskog istoričara Alana Kuminga, saznala sam ko je u stvari bila ta misteriozna žena koja je sve do sada bila poznata samo kao "W". Posle napornog pregledavanja starih arhivskih zapisa i mnogobrojnih internetskih foruma pronašli smo da je njeno ime Džozefina (Džo) Vajthed - otkrila je 2018. godine Stojisavljevićeva.
Odrastanje u Kanadi
Vajthedova je rođena 26. februara 1895. kao Lesli Džoj Vajthed.Njen otac Čarls Ros Vajthed bio je proizvođač pamuka i sa njenom majkom Vinifred Tomas Stivenson imao je još dva sina, Vilijama i Pilansa. Veoma malo se zna o njenom odrastanju u gradu Troa-Rivijeres u Kanadi, njene aktivnosti u odraslom životom dobu bile su uglavnom usredsređene na ono što bi se smatralo tradicionalno muškim aktivnostima.
Naime, Vajthedovu je pratio glas u mladosti da je "muškarača" zbog njenog interesovana za snimanje, vožnju i zabavu na otvorenom. Čak pre početka Prvog svetskog rata provela je značajan vremenski period živeći sama u kanadskoj divljini. Sudeći prema članku od 8. januara 1916, koji je objavio "Manitoba Free Press", Vinipeg, Vajhedova je živela "napolju" "nekoliko godina... u Laurentijanskim planinama u Val Morini". I tadašnji "Toronto Daily Star" je takođe izvestio da je "gospođica Vajthed" "izuzetno volela život na otvorenom, nosila je polumušku odeću kroz šumu, i znala je da upravlja kanuom i puca bolje od većine muškaraca".
Odluka da postane borac
Kada je Kanada 4. avgusta 1914. godine ušla u Veliki rat, Vajthedova je imala svega 19 godina, ali je već bila odlučna u potrazi za frontom, gde se nadala da će se "popraviti kao vozač u motornom transportu ili hitnoj pomoći".
No, svoje ratne dane započela je daleko od vatrenih linija. Stigavši brodom u London, Vajthedova se dobrovoljno prijavila, zajedno sa "grupom mladih dama iz Kanade", da radi "duge sate na kartoteci i pisaćoj mašini kako bi", kako je "Yorkshire Evening Post" izvestio 3. juna 1915, "obaveštavala narod svoje sopstvene zemlje o stanju ranjenika među kanadskim kontingentom".
Ove novine su "gospođicu Vajthed" opisale kao "damu dobrovoljca sasvim drugačije vrste" jer je "mogla da uradi skoro sve u životu na otvorenom" i "želela je da svoju spretnost stavi na raspolaganje vojnim vlastima".
Za vreme Velikog rata, međutim, Zapadni front je bio potpuno zabranjen ženama. Konfliktne zone su smatrane suviše opasnim mestom za slabiji pol, a neki su čak smatrali da je neprihvatljivo da žena koja je predodređena da daje život, prisutstvuje na bojnom polju brutalnim i nemilosrdnim gubicima tog istog života. Nekoliko žena koje su nekako uspele da dođu na front do tada ili su bile "žigosane" kao "sledbenice vojnog logora“ (preciznije, kao prostitutke) ili, kao u slučaju Doroti Lorens (Engleskinja koja se obukla kao vojnik i stupila na front kao muškarac) uhvraće su vraćene su kućama - osramoćene.
Vajthedova je, međutim, bila veoma odlučna da istera svoje. Kako su mnoge žene doktorima po bolnicama pružale pomoć, tako je i ona odlučila da ponudi svoje usluge Britaniji i saveznicima Komonvelta - odluka koja ju je na kraju odvela u Srbiju, gde je u julu 1915. postala inženjer-dobrovoljac u Srpskom fondu za pomoć.
Pristupanje Kraljevskoj srpskoj vojsci
Nezaustavljiva u svojoj nameri, Vajthedova se kao muškarac prijavila u Kraljevsku srpsku vojsku sa 22 godine. Čim je kročila u Srbiju, odlučila je da slobodno živi kao muškarac, ali je ta sloboda, međutim, prekinuta kada je Srbija 8. oktobra 1915. pala u ruke snaga Centralnih sila.
Do 3. novembra 1915. Vajhedova je radila pod okupacijom u centralnom srpskom gradu Kruševcu. Prema rečima dr Ketrin Korbet iz Druge srpske jedinice bolnica škotskih žena, ova inženjerka je poslata u Kruševac sa srpskom vojskom u koju se "prijavila kao muškarac“. Prema savremenim novinskim izvorima, Vajthedova je "vršila dužnost potporučnika u Veterinarskom korpusu Vojske Srbije, nakon što je odustala od bolničkog rada" da bi "prišla bliže liniji vatre" kada je počela okupacija Srbije.
Kako je krenula okupacija, tako su se njena spretnost sa oružjem i veštine na otvorenom pokazale vitalnijim nego ikada ranije. Kako su se često nalazile na meti krađa očajnih meštana, ratnih zarobljenika i neprijatelja, bolnice za škotske žene regrutovale su Vajthedovu kao "čuvarku" kako bi sprečila svakodnevne pljačke resursa i zaliha. Njenu spretnost, međutim, primetili su i okupatori, pa je 24. novembra 1915. godine regrutovana da radi kod "nemačkog lekara", za koga je radila "neke velike i komplikovane dezinfekcione" zadatke.
Dani zarobljeništva i slobode
Nije najjasnije šta se tačno dogodilo Vajthedovoj u periodu između novembra 1915. i kraja 1916. godine, ali do 7. januara 1916. i "Toronto Daily Star" i "The Globe" su objavili da je "gospođica Džoj Vajthed, atletska devojka iz Kvebeka" bila "zarobljena" od strane Bugara. U vreme kada je postala ratni zarobljenik, novine su navodile da su je "uhvatili Bugari dok je služila u britanskom veterinarskom korpusu u Srbiji", odnosno diviziji kojoj se pridružila "zahvaljujući svom poznavanju konja".
Zanimljivo je istaći da je u nekom trenutku, dok je bila ratni zarobljenik (oko 1916), upoznala i udala se za poručnika Kraljevske srpske vojske Vukotu Vojinovića iz Užica. Kada su pušteni iz zarobljeništva, par je otišao u Kanadu, gde je Vajthedova rodila četvoro dece, ćerke Milu i Vinifred Danu, i sinove Miladina (kasnije Dina) i Dejvida Džona. Iako su živeli ispunjeno i putovali po Italiji, Francuskoj i Grčko, do 1930-ih njihov brak se raspao i završio razvodom.
Do 1937. Vajthed se preudala za Džordža Endrju Voana i do njegove smrti su živeli u Britanskoj Kolumbiji. Nije poznato da li su imali zajedničku decu. O njenom životu poznato je još jedino da je godinama nakon rata, kada se već vratila u Kanadu, nastavila da ide kod berberina.
- Berberin nije znao da je Džo, u stvari, žena - prenela je Stojsavljevićeva za BBC i zaključila: - Ne mislim da je bila tajna u srpskoj vojsci da je Džo žena, ali mislim da je ulogu muškog vojnika toliko dobro igrala - u stvari, ona nije ni morala da glumi, to je bio deo njene prirode.
Vajthedova je preminula 5. juna 1964. godine u 69. godini, pretpostavlja se od karcinoma želuca.
Bonus video: