Milena Rašić, jedna od najboljih srpskih odbojkašica u istoriji ovog sporta, danas slavi svoj 34. rođendan.
Milena Panić Rašić vlasnica je 16 medalja sa velikih takmičenja, što je čini jednom od najtrofejnijih odbojkašica na svetu. Bila je najbolji bloker Olimpijskih igara u Rio de Žaneiru 2016. i Svetskom prvenstvu 2018. godine u Japanu.
Mnogi imaju po neku medalju sa velikog takmičenja, mnogima u karijeri ne pođe za rukom da osvoje ni jednu jedinu, a ona ima sve. Evropsko prvenstvo, Svetsko prvenstvo, Evro liga, Gran pri, prvenstvo Francuske i Kup, šampionat Turske i opet Kup, Liga šampiona, Svetsko klupsko prvenstvo i ko zna koliko drugih medalja...
Milena Panić (devojačko Rašić) više od 12 godina bila je na velikoj odbojkaškoj odbojkaškoj sceni. Od sporta koji joj je doneo sve u karijeri oprostila se u velikom stilu 2021. godine, osvajanjem srebrne medalje na EP. Njenih 16 trofeja sa srpskom odbojkaškom reprezentacijom postale su simbol uspeha, kao i dres sa istim brojem koji je nosila sve vreme.
Uz to, Milena je tokom karijere osvojila i 11 individualnih priznanja u bogatoj klupskoj, ali i reprezentativnoj karijeri. Jedno vreme bila je i kapiten reprezentacije Srbije.
- Par trenera me je pitalo kako je moguće da vi Srbi imate toliki talenat. Generalno za sport, ne samo za odbojku. Ja ne znam šta da im odgovorim. Možda nam je u krvi, možda smo takvi prirodno - objasnila je Milena.
Milena Rašić udala se u septembru 2021. godine za sedam godina mlađeg rukometaša Petra Panića. Crkveno venčanje priredili su dve godine kasnije. Roditelji su dvogodišnje devojčice Helene i sina Vuka, kojeg je Milena rodila u martu ove godine.
Jednom prilikom Milena je objasnila šta za nju znači igrati za Srbiju:
- Privilegija je, čast i zadovoljstvo predstavljati svoju zemlju. Nositi dres sa državnim grbom, takmičiti se i težiti ka tome da osvojiš zlatnu medalju i slušaš svoju himnu na pobedničkom postolju. To je jedinstven osećaj koji postoji samo kad igraš za svoju zemlju i nema “dodirnih tačaka” sa klubom.
Rođena je u Prištini 1990. godine, ali je Kosovo i Metohiju morala da napusti još kao dete.
- Sa mamom sam izbegla krajem ’99, a godinu dana ranije sam ostala bez oca. Tokom celog bombardovanja smo bili dole, a onda otišli među poslednjima iz Obilića. Bio je decembar, Sveti Nikola... Bila sam dete, imala devet godina. Nekih stvari se sećam, nekih ne. Ljudi se slabo sećam, ali situacije dobro pamtim i šta se sve dešavalo. U Obiliću više niko naš nije ostao.
Sa porodicom je došla u Aranđelovac i tu je počela njena odbojkaška karijera.
- Imala sam deset godina, kada je na čas fizičkog u školi u Aranđelovcu, došao trener Odbojkaškog kluba Šumadija, čika Velja. Postrojili smo se, video je nas nekoliko i samo rekao “Ti i ti, da li bi došli sutra na trening…” I otišla sam, mnogo mi se dopalo od starta i tako je krenulo. Čika Velja više nije živ, ali je on glavni “krivac” što se bavim odbojkom - objasnila je Milena.