Pokojni velikani muzike i sporta, Đorđe Balašević i Siniša Mihajlović, bili su krajem osamdesetih i početkom devedesetih sugrađani, a prijateljski, pa i sudbinski ostali vezani i za period nakon toga.
U tom periodu, uoči ratova i nesreća devedesetih godina, Mihajlović je stigao iz rodnog Borova i Vukovara u Novi Sad, da igra za Vojvodinu i da započne veliku karijeru. U grad na Dunavu stigao je 1988. i kao i kroz ceo život - u njemu pobeđivao i pobeđivao. Sa Vojvodinom je postao prvak SFRJ Jugoslavije i potom je postao najskuplje plaćeni igrač u istoriji te lige kada ga je Crvena zvezda kupila za milion maraka 1990.
Rat u Jugoslaviji učinio je Novi Sad njegovom porodičnom bazom, jer su mu se tu preselili roditelji i brat Dražen, nakon što je bliski Sinišin prijatelj iz detinjstva zapalio kuću Mihajlovića u Borovu. U obližnjim Sremskim Karlovcima se 2006. i venčao sa suprugom Arijanom, a zajedno sa decom pozirali su na Petrovaradinskoj tvrđavi...
U tom gradu, odnosno nedaleko od njega, u Bačkoj Palanci, odigrao se i jedan fudbalski susret Đorđa Balaševića i Siniše Mihajlovića. Najveći srpski kantautor igrao je na jednom turniru u malom fudbalu na kojem je nastupio i Miha, mladić iz Vukovara koji tada nije mogao imati više od 20 godina.
Balašević se setio tog susreta u jesen 2019, kada je čuo vesti da je Siniša Mihajlović teško bolestan i da počinje lečenje od leukemije. Napisao mu je tada dirljivo pismo koje je njegova supruga Olivera Balašević objavila tri godine kasnije, nakon Mihine smrti u Rimu. U međuvremenu je i Đole Balašević preminuo u februaru 2021, od posledica teške upale pluća koju je izazvao korona virus.
"Šta da ti kažem, sine? Iznenadio si me samo jednom u životu, na onom turniru u Bačkoj Palanci, kad si Maneta Radinovića i mene istim lažnjakom poslao na izlet u Ilok. Od tad znam s kim imam posla… I sve ove godine samo si uvećavao ponos što se poznajemo. Nisam ti slao poruke kad sam čuo za tu 'tvoju bolest', zato što sam znao da to ne može biti 'tvoja' bolest i da ćeš joj brzo dati na znanje da je samo bolest i ništa više... A tvoje je nešto drugo, tvoja je porodica, ljubav, tvoj je čestiti život kakav si oduvek vodio. Čekam da te na proleće vidim s plavim čuperkom, meni, za razliku, kosa više neće preterano izrasti, ali prepoznaćeš me. Budi mi bolje i mirnije svakim danom, hvala ti što si se setio okrpljenog starog ce-fora iz Palanke, ne Vokrija, nego onog drugog, debelog, što je pucao poslednji penal. Onda si možda za dlaku izgubio, od onda više nikad nisi, koliko znam, ni nećeš, bez brige. Idemo dalje, rumeni dečače… Sve ovo ružno se računa samo kao 'zaustavno vreme', ništa više. Đ".
I danas, nekoliko godina nakon smrti obojice velikana, i dalje zjapi velika praznina nastala u momentu u kojem su otišli.
Kurir sport / Mondo
BONUS VIDEO: