Porodica Stevanović iz Niša suočava se sa izazovima koje mnogi teško mogu i da zamisle.
Trinaestogodišnji Viktor, koji se bori sa ozbiljnim zdravstvenim problemima - smanjenim lučenjem hormona rasta i iščašenjem kolena, svakodnevno se suočava s bolovima i fizičkim ograničenjima.
Njegova sestra Andreja, koja ima samo 16 godina, prošla je kroz čak 27 operacija zbog urođenih deformiteta potkolenica i stopala, dok devetogodišnja Vasilija odrasta u skromnim i teškim uslovima. Zbog skučene situacije i stanovanja na petom spratu bez lifta, svi članovi porodice prolaze kroz niz poteškoća koje se čine nepremostivim.
Viktorova borba: Fizička bol i neprihvatanje od strane vršnjaka
Viktor je izložen fizičkim bolovima i svakodnevnom zadirkivanju svojih vršnjaka, što mu dodatno otežava situaciju.
- Na času fizičkog me je gurnuo, toliko jako da sam pao i slomio ruku. Drugi me ismevaju zbog nogu i govore da bi trebalo da kupim nogu na kiosku - rekao je Viktor, objašnjavajući koliko mu je teško što ga vršnjaci ne razumeju.
Pored povreda i bolova, penjanje uz pet spratova bez lifta samo je još jedan težak izazov.
- Treba mi oko 20 minuta da siđem iz stana - priča Viktor, koji mora pažljivo da planira svaki izlazak. Zbog posebnih ortopedskih aparata na nogama, proces oblačenja i pripreme za školu oduzima mu mnogo vremena.
Sestrin bol i borba sa fizičkim ograničenjima
Andreja Stevanović, Viktorova sestra, prošla je kroz 27 operacija u svojih 16 godina. Njen problem sa urođenim deformitetom nogu otežava joj hodanje, a penjanje do petog sprata za nju je mukotrpan zadatak.
- Nikada ne bih penjala ovako da moram zbog sebe, ali zbog njih sam ovde - iskrena je Andreja, koja izuzetno voli svoju porodicu i trudi se da joj bude podrška. Svaki dan podseća je na težinu i bol koji proživljava, dok u malom stanu teško pronalazi mir.
Samohrani otac Goran Stevanović, posvećen svojoj deci, svakodnevno im pomaže u savladavanju prepreka.
- Uz Andreju sam svaki put kad silazi ili se penje, jer joj je to najteže. Ima puno stepenika, svetlo se gasi, a ruke je bole zbog štaka - objašnjava Goran, svesan koliko su uslovi u kojima žive nesigurni i neprilagođeni.
Skučen prostor i svakodnevne poteškoće
Porodica Stevanović živi u stanu od svega 30 kvadratnih metara, od čega terasa zauzima pet kvadrata.
- Stan je previše mali - objašnjava devetogodišnja Vasilija, koja, kao ni njena sestra Andreja, nema svoju sobu. Noći su im takođe izazovne - zbog bolova i postoperativnih trauma, često se boje i teško nalaze miran san.
- Plaše se, pa legnem pored njih da ih smirim - priča Goran, otac koji se trudi da bude tu za svu svoju decu, uprkos osećaju da bi mogao učiniti više.
Viktor sa svojim ocem deli prostor na fotelji, dok Andreja i Vasilija dele krevet.
- Svako zaslužuje svoj prostor, meni i tati je potrebna ipak smo muškarci - kaže Viktor, izražavajući želju za minimalnom privatnošću koja bi značila i malo olakšanja u njihovim svakodnevnim mukama.
Goranova posvećenost deci i porodici
Goran Stevanović, otac troje dece, posvećuje se svakodnevnim poslovima kako bi održao dom i brinuo o svojoj deci.
- Moj tata je vredan. Kuva, čisti, pere, kupuje nam stvari i vodi nas na lepa mesta - kaže mala Vasilija, zahvalna za svaki trud koji njen otac ulaže da bi im obezbedio što normalnije detinjstvo.
Pored svakodnevne borbe sa životnim poteškoćama, porodici Stevanović neophodna je podrška i pomoć u vidu adekvatnijeg stambenog prostora. Njihova priča ne oslikava samo probleme sa kojima se suočavaju, već i snagu i ljubav koja ih vezuje, uprkos svim nedaćama koje ih prate.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs