Glumac Petar Lupa bio je jedan od najpozantijih epizodista u srpskoj kinematografiji.
Rođen je kao Petros Lupas (u prevodu sa grčkog, lupas ili u originalu "loupas" znači vuk) 20. juna 1921, u selu Klisuri u Grčkoj. U svojoj bogatoj karijeri ostvario je skoro 90 epizodnih rola, od kojih su neke postale kultne.
Najveću popularnost stekao je kao pop u popularnom filmu "Ko to tamo peva" Slobodana Šijana, a veliku pažnju privukao je i u filmovima "Kako je propao rokenrol", "Specijalno vaspitanje", "Dečko koji obećava", "Tri karte za Holivud", ali i u seriji "Ljubav na seoski način".
Ipak, njegov život ostao je do dana današnjeg enigma za mnoge. O njemu se ne zna mnogo, osim da je misteriozno živeo i nestao sa scene.
Otac mu je bio pop i preminuo je kada &je Pera bio jako mali. Zbog toga, sa šest godina dolazi u Beograd sa majkom domaćicom.
Kada je dobio srpsko državljanstvo, dobio je i ime i prezime po kome je kasnije potpisivan u filmovima i po kome ga svi ljubitelji njegovog lika i dela znaju.
U mladosti je ispoljavao preduzetničke sklonosti, danas bi to nazvali smislom za biznis. Naime, nedugo po okončanju nemačke okupacije Lupa se odlučio da pokrene sopstveni posao u prestonici, sve do sredine pedesetih godina bio je uspešan bombondžija!
Nakon toga obavljao je mnoge poslove u jednom beogradskom bioskopu. Tu je bio u početku cepač karata, a kasnije je postao upravnik i tu funkciju je obavljao neko vreme, a u jednom momentu postao je i direktor bioskopa.
Prvi kratki film u kome je glumio bio je "Sreća malih miševa" iz 1957. reditelja Dragoljuba Ivkova, zatim glumi u filmu Marka Babca "Čežnja" iz 1958, a 1960. pojavljuje se u ostvarenju čuvenog snimatelja Aleksandra Petkovića "Vrteška" kome je ovo bio prvi poduhvat na polju režije.
Lupa je i sam režirao kratke amaterske filmove, a jedan od njih bio je igrani film "Hleb od pepela" nastao 1958. Još jedan podatak nepoznat široj javnosti je da je Petar napisao scenario za dugometražni igrani film "Oči ostaju iste" koji nažalost nikada nije realizovan. Po svedočenju njegovog sina iz prvog braka Blagoja Buce, Petar je verovatno planirao da u tom filmu bude glavni glumac, ali izgleda da je Peri bilo suđeno da ostane samo epizodista.
Živojin Pavlović ga je skoro uvek uzimao za svoje filmove baš zbog toga što je bio upečatljiva figura.
U omnibusu "Kapi, vode, ratnici" iz 1962. u prvoj Živojinovoj priči Lupa je glumio torbara lutalicu koji svira na usnoj harmonici. Bilo je to prvo dugometražno ostvarenje u kome se pojavio. Nakon toga nastavlja da glumi u crnotalasnim biserima. "Klakson" iz 1965, "Povratak" iz 1966, "Kad budem mrtav i beo" iz 1967. i "Vrane" iz 1969. samo su neki od naslova.
Pera je glumio i u mnogobrojnim komercijalnim srpskim filmovima, a pojavljivao se i u nekim najpopularnijim srpskim serijama, kao što su recimo "Ljubav na seoski način" iz 1970. gde je glumio popa Jovu i "Grlom u jagode" iz 1976.
U filmu "Specijalno vaspitanje" iz 1977. tumači lik dobrodušnog starog dokoličara koji voli da popije sa društvom ispred prodavnice.
Najveću ulogu u karijeri imao je u Šijanovom remek-delu "Ko to tamo peva" iz 1980. gde je još jednom glumio popa. Naravno i ova uloga bila je epizodna, ali opet nije bio prisutan samo minut ili dva kao u mnogim drugim, već znatno duže.
Po ovoj ulozi pamte ga milioni ljudi koje film toliko i ne interesuje ali zato vole da pogledaju dobru komediju. Pošto je Šijan napravio delo za sva vremena i Petar Lupa neće nikada biti zaboravljen kod široke narodne mase zahvaljujući ovom filmu.
U filmu "Kako je propao rokenrol" iz 1989. u drugoj priči reditelja Vladimira Slavice pojavljuje se u efektnoj ulozi ljutitog ali simpatičnog komšije glavnog ženskog lika Barbare koji sa puškom želi da zaštiti svoju lepu komšinicu. Poslednju rolu ostvario je u komediji "Tri karte za Holivud" iz 1993.
Nažalost Lupa nikada nije ostvario veću rolu, iako su mnoge njegove replike postale kultne i danas se rado prepričavaju.
Kad se ugase kamere, Lupa je bio strastveni numizmatičar i svirao je harmoniku. Stalno je putovao jer ga nije držalo mesto, pošto je po prirodi bio živahan. Pored Blagoja Buce, koji je takođe odavno zaplovio filmskim vodama, ima još jednog sina Tomislava i ćerku Nadeždu. Inače, Blagoje Buca se bavi režijom.
Petar Lupa preminuo je od raka 6. decembra 1997. u Beogradu. Za njegovu smrt vezuje se i zanimljiva anegdota.
Kada je Blagoje Buca saopštio reditelju Živojinu Pavloviću da je Lupa preminuo, Pavlović je konstatovao da mu je slava baš na dan Petrove sahrane, a po običajima na dan slave domaćin ne sme da napusti svoj dom. Ipak, Živojin je došao na sahranu.
(Kurir.rs/Informer/I.M.)
Bonus video: