U noći između subote i nedelje kazaljke na satu pomerićemo jedan sat unazad, a mnogi vole da kažu da će spavati sat duže. Međutim, pomeranje časovnika može imati i negativne posledice po zdravlje, uz žaljenje na umor, pospanost, mrzovoljnost, glavobolju, pad koncentracije, rasejanost...
Prelazak sa letnjeg na zimsko računanje vremena je, inače, već trebalo da ode u istoriju. Evropski parlament je u martu 2019. izglasao da se naredne 2020. ukine pomeranje vremena dvaput godišnje, a države članice dobile su rok do aprila 2020. da se izjasne da li će koristiti samo letnje ili samo zimsko računanje vremena. Međutim, do konačne odluke nikada nije došlo.
Mnoga istraživanja su utvrdila da pomeranje sata donosi umor, stres, pospanost, depresiju, pojačan apetit, a povezuje se i sa srčanim tegobama, povećanjem broja saobraćajnih nesreća, povreda na radu, medicinskih grešaka i opšte smrtnosti stanovništva.
- Promena ritma i sama promena aktivnosti utiče na nervni sistem, pre svega autonomni koji je nezavisan od naše volje, te neki ljudi tih dana kažu da se osećaju malo mrzovoljnije, imaju blago izražen pad koncentracije, glavobolje, nesanicu, osećaj zebnje, manje su tolerantni... Prisutan je osećaj umora i, bez obzira što se sat vremena duže spava, neki osećaj neispavanosti - kaže spec. opšte medicine dr Radmila Šehić i napominje da iz iskustva zna da tog vikenda kada se pomera sat bude znatno više poziva Hitnoj pomoći.
- Neki mogu imati osećaj ubrzanog srčanog rada i treperenja u grudima, pa se uplašiti, ali to su samo adaptogeni momenti, kada se organizam navikava na ono što mu je nametnuto. Važno je reći da se organizam brzo prilagođava. Nekome je potreban jedan dan, a nekom nedelju dana, ali sve te potencijalne tegobe su prolaznog karaktera - kaže dr i dodaje da da bi, ako se ništa zdravstveno značajno ne događa, trebalo da se ponašamo normalno, odmaramo koliko organizam traži i pridržavamo zdravih navika.