Za nešto manje od godinu dana počinje služenje obaveznog vojnog roka u Srbiji. Pored naše zemlje i Hrvatska uvodi obavezno služenje vojnog roka, dok ukupno 16 zemalja u Evropi ima obavezu služenja vojnog roka.
Zašto su već sada podeljenja mišljenja o ovoj temi u našoj zemlji, pre svega koliko to brine mlade i da li danas možemo da govorimo o spremnosti mladih na ono što ih čeka?
Gosti "Pulsa Srbije" na Kurir televiziji koji su dali odgovore na ova pitanja bili su Milan Jolović, pukovnik u penziji, Milan Antonijević, pravnik, Predrag Azdejković, glavni i odgovorni urednik magazina “Optimist” i Ivan Čorbić, urednik u Kuriru.
Jolović je odgonetnuo zbog čega je baš sada aktivirano služenje vojnog roka u Srbiji:
- U 20. veku Srbi su vodili šest ratova, to su bili ratovi gde se Srbi nisu pitali, znači nismo gospodari mira, ni rata, očigledno da se rat nameće sa druge strane. Mi nemamo prava da našu omladinu, makar ne osposobimo da preživljavaju na frontovima. Ja sam bio u dve situacije koje su ne daj Bože nikome, i bio sam u situaciji kada sam zavidio poginulim drugarima, a najveći sam pacifista ovde u studiju, kada bih se ja pitao, bio bih predsednik pacifističke organizacije celog sveta, da se ukine vojska u celom svetu. Međutim, pitanje je bilo zbog čega sad, zbog čega Hrvatska, mnoge zemlje Evrope. Ne sprema se samo Srbija, sprema se celi svet, ovo je projekat globalnog rata koji bi trebalo da se završi do 2032. godine, a ovo je tek početak. Ovo zasad je samo zagrevanje, ovo je kao kada se fudbaleri još zagrevaju pred ulazak u teren, a tek treba da ide utakmica, pa produžeci, pa penali. Nažalost, pravi rat, globalni, tek počinje koji će se širiti.
Antonijević je rekao da se ne slaže sa navodima Jolovića, pa je izneo svoje tvrdnje o geopolitičkoj situaciji današnjice:
- Ne slažem se, situacija u svetu jeste turbulentna, rat se nalazi relativno blizu naše teritorije, ali smo okruženi NATO zemljama, pa ne postoji mogućnost da budemo ugroženi ili da uopšte postoji mogućnost da se branimo, a kamoli od okruženja. Ta obuka će biti kratka, to me jedino teši, moderno ratovanje se ne vodi sa oružjem koje sada vidite, više su tu dronovi. Ono što su bili ratovi 20. veka je davno prevaziđeno, a u Ukrajini vidimo da nadomćnost u oružju može zaustaviti i brojčano nadmoćnijeg neprijatelja. Svakako postoji i dosta razloga protiv, ratovanje 90-tih je pokazalo da slanje mladih, loše obučenih ljudi, je najlošiji deo celog ratovanja.
Azdejković je pomenuo aspekt svakodnevnice mladih, koji su navikli na ušuškan život, dok će ih u vojsci sačekati obaveze koje ne ispunjavaju ni u sopstvenoj kući:
- Generalno po celom svetu vidim da mladi neće da idu u vojsku. Naš Filarri nije jedini, snimali su se po Americi i bili u fazonu ne idem u vojsku, pa im drug kao kaže, pa ići ćeš u zatvor i onda on odgovori ići ću u zatvor, ali makar ostajem živ. Negde vidim otklon mladih ljudi prema toj ideji i ja to podržavam jer je to generacijsko pitanje. Matori ljudi naprave rat, pa pošalju mlade da se ubijaju između sebe. Oni vode ratne politike, umesto mirovne i trebalo bi uopšte da ne šalju mlade na bilo kakav front. Mi nemamo zakon koji će da definiše kako će to da izgleda i iskreno mislim da od toga nema ništa, već da je priča da se vidi način na koji društvo razmišlja i da li smo mi spremni.
Čorbić se nadovezao sa informacijama u vezi sa tim kako je javno mnjenje uticalo na samu odluku:
- Američka vojska, vojska Australije, radili su istraživanja, gde su u poslednjih 10 godina očekivali da će doći do ovoga. Dakle, svi imaju problem, sve svetske sile, sa novim regrutima, odnosno sa novom vojskom, ne znaju kako da im priđu. To je staromodno shvatanje vojnih doktrina i novih, savremenih koji mladi više vode tim tehnologijama, društvenih mrežama... Istraživanja su pokazala da je svega 13% te generacije Z fizički sposobno za služenje vojske, to je mali procenat, ali oni sami kažu, hajde da iskoristimo tu generaciju na druge načine, ne mora fizički. Pa se krenulo sa inteligencijom, pa stasaju IT stručnjaci, dronovi, hakeri... To su jaki stručnjaci, oni su pet milijardi dolara dali za vojni marketing, kako da im se približi, pričam za Ameriku, a jedan od motoa je "budi ono štpo jesi".
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: