Centar za socijalni rad u Nišu nedavno je pokrenuo postupak za oduzimanje roditeljskog prava roditeljima dečaka koji je prošle godine 5. oktobra, sa 37 uboda nožem, usmrtio svog školskog druga Andreju Simića. Ovaj šokantni događaj otvorio je pitanje sve češćeg vršnjačkog nasilja i surovosti među decom, ali i odgovornosti porodica i sistema obrazovanja.
Gostujući u jutarnjem programu Kurir televizije psiholozi Željko Mašović i Dragana Ivanović, kao i Dragi Lukić iz odeljenja za obrazovanje na Vračaru, izneli su svoje stavove o ovom izazovnom problemu.
Psiholog Željko Mašović istakao je da deca u najranijem uzrastu mogu delovati bezazleno kada koriste izraze koji se mogu doživeti kao uvrede, ali da se u starijem uzrastu to ponašanje može intenzivirati i postati opasno.
- Deca deluju surovo u mlađem uzrastu jer se vezuju za fizičke karakteristike drugih, ali to tada nije uvreda. Kada su starija, svesnija su šta rade i kako to može povrediti druge, pogotovo kada su u pubertetu, gde većina ima nesigurnosti, posebno u vezi s fizičkim izgledom. Ako neko ima dodatni hendikep, sve postaje još gore. O tome pričamo u svakoj emisiji i na svakoj televiziji. Problem je što se jedan sistem urušio, a drugi nije zaživeo. Pokupljeni su delovi različitih sistema, što je dovelo do najgoreg oblika liberalnog kapitalizma, gde se ljudi „gaze“ jedni druge da bi opstali. Deca samo prate taj obrazac - "survival of the fittest", ili ko se najbolje prilagođava. Ako društvo funkcioniše haotično, i deca koja su najbezobzirnija postaju „vođe“ - rekao je Željko.
Dragi Lukić ističe da vršnjačko nasilje i surovost nisu ništa novo, ali sada se dodatno potpiruju prisustvom društvenih mreža i sve češćim snimanjem i deljenjem nasilnih scena.
- Nekada je tuča bila iza ćoška, pesnicama, dok ne dođe dežurni nastavnik da ih razdvoji. Znalo se ko je jači, a strah od nastavnika i roditelja je bio prisutan. Danas se nasilje uglavnom manifestuje kroz psihičko i verbalno maltretiranje, često putem mobilnih telefona, snimanja i zadirkivanja. Roditelji sada reaguju tek kada se problemi eskaliraju, pa dolaze sa advokatima u školu. To ide sve do inspekcije i pravnih postupaka. U prošlosti je školski kolektiv mogao da reši te situacije. Mislim da je kolektiv danas zakazao, barem na mikronivou. Da sam učitelj, ja bih okupio roditelje i pokušao da pomognem detetu koje je u problemu. U mom odeljenju tako nešto se ne bi moglo dogoditi, jer bih zajedno s roditeljima pomogao detetu da prevaziđe probleme.
Psiholog i psihoterapeut Dragana Ivanović naglašava da, iako škola ima vaspitnu ulogu, osnovne vrednosti deca stiču u porodici.
- Deca uče iz primera u porodici, gde posmatraju kako roditelji i bliski rođaci postupaju prema drugima. Na osnovu toga ulaze u školu s određenim modelima ponašanja. Ako u porodici nema empatije, dete može usvojiti negativne obrasce. U ovom slučaju, kada je nastavnica fizičkog vređala njega, deca su dobila loš model ponašanja u školi. Škola ima jasne procedure za ovakve situacije i mora da preduzme korake prema deci koja se ponašaju neprikladno, kao i prema nastavnicima. Međutim, ne možemo očekivati da škola u potpunosti vaspitava decu. Roditelji su ti koji postavljaju osnovu.
Emilija Andrejević, novinar, uključila se u emisiju gde je rekla nešto više o informacija o slučaju iz Niša.
- Centar za socijalni rad u Nišu podneo je tužbu protiv roditelja ovog dečaka na osnovu istrage Višeg javnog tužilaštva. Utvrđeno je da je dečak bio izložen hladnom oružju u periodu od maja do 5. oktobra, kada je počinio ubistvo. Pošto je dečak krivično neodgovoran, postupci se vode protiv njegovih roditelja. Suđenje će se održati u ponedeljak, a više informacija očekujemo nakon ročišta - rekla je Andrejević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs