Zorka Glavonjić iz sela Viča u Dragačevu, položila je vozački ispit u 71. godini. Mediji su o ovoj neverovatnoj ženi izveštavali početkom godine, kada je propise položila iz "prve" i to proslavila u jednoj kafani u Čačku, sa sve grupom koja je tog dana s njom polagala.
Kada je izvozila sve časove, došao je dan kada je trebalo da samostalno sedne za volan i pokaže šta je naučila. To joj je već bilo malo teže, kaže ona.
- Položila sam iz četvrtog puta. Padala sam jer bi me svaki put pojela trema. Kada sednem za upravljač, meni se sve u glavi pomeša i više ne znam gde je gas, a gde kvačilo – priča kroz osmeh baka Zorka, od juče novopečeni vozač.
- Ali ovaj poslednji ispit je bio drugačiji. Sela sam za volan i rekla sebi "vala Zorka, sad šta bude biće, ja se ovde više neću patiti" bila sam na korak da odustanem od svega. Ali čim sam sela za volan s komisijom u autu, najpre sam uradila vežbe na poligonu, bez greške. Isto tako sam vozila i po gradu, na kružnim tokovima, semaforima, obilaznici... nekako je sve išlo glatko. Vozila sam sigurno i polako, kada sam parkirala i čula reči "gospođo, položili ste", mojoj sreći nije bilo kraja - kaže baka Zorka koja je pre godinu dana imala praktičan motiv kada je odlučila da upiše vožnju.
Naime njen suprug Mijailo ima 84 godine i još uvek vozi, ali ga zdravlje polako izdaje. A pošto žive sami, ne žele da opterećuju decu i unuke da ih voze do doktora, u nabavku ili kod rođaka.
"Imala sam veliku podršku porodice!"
Dva puta nedeljno Zorka je autobusom iz Dragačeva dolazila u Čačak, kako bi pohađala časove vožnje i ništa joj nije bilo teško.
- Kod kuće sam "vežbala" na našem puntu, tek toliko da auto iz dvorišta uparkiram u garažu, a par puta sam i napravila krug po selu. Imala sam veliku podršku kompletne porodice, mada sam ih često dovodila do ludila, naročito ove mlađe, jer nisam baš lako shvatala čemu koja ručica ili dugme služe, u svemu sam bila spora i nisam imala rutinu. Uostalom, ja sam se više od 50 godina na mestu suvozača vozila kao dama, nije me bilo briga šta Mijailo pritiska dok vozi, ali sve to sam morala da naučim za kratko vreme. I uspela sam - kaže kroz osmeh baka Zorka koja od supruga još uvek neće preuzeti upravljač, sve dok on može njime da upravlja. Tvrdi da će voziti taman toliko da ne ispadne iz forme i ne zaboravi ono što je naučila.
Beskrajno je zahvalna svom instruktoru Draganu koji je sa njom imao neviđeno strpljenje, jer je kako kaže nekada samoj sebi bila naporna, pa može misliti koliko je tek njemu bilo teško raditi s takvim kandidatom.
"Unela nam je vedrinu u kolektiv"
Njena upornost je mnoge impresionirala, naročito zaposlene u auto-školi u Čačku gde je obavljala obuku. To je bio razlog zašto su je svi bodrili i nisu dozvolili da odustane.
- Bilo je izazovno raditi sa baka Zorkom, jer iako u tim godinama ona je u naš kolektiv unela vedrinu i svi smo se radovali njenim dolascima. Da je bilo lako, nije. Međutim kada smo uvideli s kojim entuzijazmom i posvećenošću ona pristupa svakom zadatku, znali smo da će vozački ispit savladati. Par puta je bila na prekretnici da odustane, ali joj nismo dozvolili. U poređenju sa mladima, njoj je bilo daleko teže, jer je morala da nauči sve one veštine kojima su oni odavno ovladali, poput rada na računaru. Za nju je to bilo podjednako teško i nepoznato kao i vožnja - kaže Lidija Ostojić Veljković iz čačanske auto-škole koja postoji skoro tri decenije.
Lidija dodaje da je baka Zorka njihov najstarija kandidatkinja koja je s uspehom završila obuku.
Kurir.rs/Denis Čeković