POBUNA U IZRAELSKOJ ARMIJI: 130 vojnika odbija da se bori
Vilk je 9. oktobra, zajedno sa 130 drugih izraelskih rezervista, potpisao otvoreno pismo premijeru Benjaminu Netanjahuu i ministru odbrane Joavu Galantu odbijajući da služi osim ako se ne potpiše sporazum o okončanju rata i vraćanju 101 taoca koji je još u Gazi.
- Sedmog oktobra nisam oklevao jer su moji zemljaci ubijeni i shvatio sam da postoji potreba da se spasu. Još uvek postoji potreba da se spasu, što izraelska vlada ne smatra hitnim - rekao je on za CNN u telefonskom intervjuu.
Pošto je ovog leta završio svoju drugu rundu službe u Gazi, odlučio je da više neće odgovarati na pozive. Smatrao je da je vojna akcija u nekim slučajevima opravdana, ali da je treba koristiti samo kao sredstvo za postizanje diplomatskih rešenja koja vode ka miru. On nije verovao u volju izraelske vlade da to postigne, uprkos tome što je razaranje u Gazi postalo sve teže, što utiče i na živote Palestinaca i na živote izraelskih talaca.
Umoran od rata
Vilk je 9. oktobra, zajedno sa 130 drugih izraelskih rezervista, potpisao otvoreno pismo premijeru Benjaminu Netanjahuu i ministru odbrane Joavu Galantu odbijajući da služi osim ako se ne potpiše sporazum o okončanju rata i vraćanju 101 taoca koji je još u Gazi.
- Za neke od nas crvena linija je već pređena, a za druge se brzo bliži: dan kada ćemo prestati da se javljamo na dužnost slomljenog srca - navodi se u pismu.
Vilk je umoran od rata, ali odluku nije bilo lako doneti. S jedne strane, odbijanjem da služi, osećao se kao da napušta taoce i dozvoljava Hamasu da vlada Gazom, za šta veruje da zagorčava život Palestincima. S druge strane, ako bi se odazvao pozivu, plašio se da će učestvovati u ratu koji bi se završio još jednom izraelskom okupacijom Gaze, sa kojom ne želi da ima veze.
Uprkos Netanjahuovoj izjavi da neće biti naselja u Gazi, Vilk kaže da podrška vlade proširenju naselja na okupiranoj Zapadnoj obali izaziva sumnju u njene prave namere. U Netanjahuovom kabinetu su ministri krajnje desnice koji su pozvali na stvaranje izraelskih naselja u Gazi.
- Doveli su me u strašnu situaciju. Osećam se izdanim od strane sopstvene vlade - rekao je Vilk. I u tome nije sam.
Bilo je teško prilagoditi se posle povratka kući
Maks Kreš je služio na granici Izraela sa Libanom 66 dana nakon 7. oktobra. Neprijateljstva u pograničnoj oblasti su se intenzivirala pošto je libanska militantna grupa Hezbolah obećala podršku Hamasu u Gazi. Kreš kaže da mu je sada dosta. Kada se krajem decembra vratio kući u Jerusalim, teško se prilagodio i pao je u duboku depresiju. Služenje vojske bilo mu je veoma teško, rekao je Kreš, jer je atmosfera bila veoma „religiozno militaristička“.
- Veoma značajan broj ljudi sa kojima sam služio osećao je religiozno nadahnuće da se bori u ovom ratu, što je za mene bilo izuzetno neprijatno - rekao je Kreš.
Prisetio se kako mu je jedan vojnik rekao da veruje da je micva, jevrejska verska dužnost, ubijati Palestince u Gazi, uključujući decu, jer će izrasti u teroriste. Izraelski krajnje desničarski ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben Gvir izrazio je slična osećanja. Kreš je rekao da mu je zastrašujuće što Ben Gvir ima uticajan glas u zemlji koji odjekuje mnogim ljudima.
Uprkos tome što su neki od njegovih drugova imali ekstremne stavove koje je bilo teško tolerisati, Kreš je verovao da su dobri ljudi, što je njegovu odluku činilo veoma teškom i usamljenom. Potpisivanjem pisma on ne želi da obeshrabri druge da služe, rekao je Kreš, već da podrži one koji su već odlučili da to ne čine, a mi još uvek nismo sklopili dogovor o taocima, ali smo se dogovorili Dogovor ne znači da sam iznenada spreman da se vratim, potrebno je mnogo više da se izleče problemi rekao je Kreš.
„Mislim da nove vojne akcije neće promeniti situaciju“
Drugi 28-godišnji rezervista, koji je tražio da ostane anoniman jer nije želeo da se porodice palih boraca osećaju izdano njegovom odlukom, služio je u Gazi više od 130 dana. I on je osetio težinu godišnjice.
- Vojni pritisak je ogroman već nešto više od godinu dana i mislim da nove vojne akcije neće promeniti situaciju - rekao je on za Si-En-En.Poput Kreša i Vilka, verovao je da je neophodno boriti se protiv Hamasa 7. oktobra, ali sa kojim ciljem?
- Uvek možemo da nastavimo da bombardujemo Gazu. O civilnoj ceni neću ni da govorim, jer ljudi u Izraelu ćute kada o tome pričamo. Nema smisla voditi rat koji bi mogao da traje večno - rekao je ovaj izraelski vojnik.
„Večni rat“ je postao slogan kojim Netanijahuovi protivnici opisuju njegovu navodnu želju da nastavi da vodi rat zarad sopstvene političke koristi. Netanjahu je obećao da će Izrael nastaviti da se bori dok njegovi neprijatelji ne budu poraženi, taoci ne budu oslobođeni i Izraelci mogu da se vrate svojim domovima na jugu i severu.
U septembru su izraelske snage započele invaziju na južni Liban kako bi započele sledeću fazu rata protiv Hezbolaha. Ovaj 28-godišnji rezervista je iz grada na severu Izraela koji je prošle godine pogođen raketama Hezbolaha. On snažno veruje da Izrael mora da napadne libansku militantnu grupu koju podržava Iran, ali se plaši da se time skreće fokus sa Gaze i povratak talaca. Kreš je prošle godine služio na granici i verovao je da je Hezbolah pretnja koju treba odvratiti. Ali sada misli da je Netanjahu iskoristio kolektivnu traumu Izraela za političku korist.
Ovo nije prvi put od napada na Hamas da su rezervisti izjavili da odbijaju da služe. U maju je više od 40 rezervista potpisalo pismo nakon što su izraelske snage izvršile invaziju na grad Rafah na jugu Gaze. Ali sada se broj potpisnika više nego udvostručio, a ulozi su mnogo veći jer Izrael vodi rat na više frontova.
„Ovo se ne može popraviti pod Netanjahuom“
Nekoliko dana nakon što je pismo objavljeno, Kreš je rekao za CNN da je dobio poziv od oficira odgovornog za pozivanje rezervista. Zamolio ga je da povuče ono što je napisao i obećao da ga neće zvati nazad u rezervni sastav.
- Rekao sam da ostajem pri onome što sam potpisao. Što se mene tiče, to se ne može popraviti pod Netanjahuom. Ko god dođe za njim imaće mnogo posla da popravi narušeno poverenje - rekao je Kreš. dana nakon objavljivanja pisma, javio se komandant njegove brigade, preteći da će ga smeniti sa položaja. Služio je kao zamenik komandira čete u Gazi i uprkos tome što je odbio da služi, i dalje je na toj funkciji. Komandant brigade je tvrdio da nije smeo da govori protiv vlasti jer je to kršenje vojnih naređenja.
- Ne brinem se za posledice, već za svoje moralne odluke i moje blagostanje i moju sposobnost da se osvrnem unazad i verujem da sam doneo ispravnu odluku i da sam na pravoj strani istorije - rekao je Vilk.
Izraelski 28-godišnji rezervista rekao je da se oseća isto. Nije očekivao da će pismo dobiti zamah:
- Moj sukob uopšte nije sa ljudima koji odluče da se priključe vojsci. Radi se o poštovanju naređenja kada to pomaže našoj zemlji i spasava živote, a ne da sledim naređenja koja su štetna i opasna. Rat je loša stvar. Trebalo bi da se trudimo da to bude što kraće. Čini se da rat više ničemu ne služi.
Kurir.rs/CNN/Index/Agencije/Preneo: P. P.