Opšti izbori u SAD biće održani 5. novembra, a tada će biti izabran i novi predsednik ili predsednica zemlje. Izborna pravila i procesi se razlikuju od države do države, a u nastavku teksta sledi pregled nekih od različitosti.
Mejn i Nebraska dodeljuju elektorske glasove po kongresnim distriktima
Da bi neko postao predsednik SAD, mora dobiti najmanje 270 od 538 glasova u Elektorskom koledžu, koji su raspoređeni po saveznim državama. U 48 država i u glavnom gradu Vašingtonu pobednik u celoj državi dobija sve elektorske glasove.
Međutim, u Mejnu i Nebraski, kandidat koji dobije najviše glasova u određenom kongresnom distriktu osvaja elektorski glas iz tog distrikta. Kandidat koji pobedi na izborima na nivou cele države, dobija još dva.
Demokrata Džo Bajden je 2020. godine dobio tri od četiri elektorska glasa u Mejnu jer je pobedio na izborima u državi i u njenom 1. kongresnom distriktu. Republikanac Donald Tramp dobio je jedan elektorski glas iz 2. kongresnog distrikta.
Tramp je osvojio četiri od pet glasova Nebraske - za pobedu na izborima u državi, kao i u njenom 1. i 3. distriktu, dok je Bajden dobio jedan elektorski glas za pobedu u 2. kongresnom distriktu.
Aljaska i Mejn koriste glasanje po rangiranom izboru
Kod glasanja po rangiranju, birači na glasačkom listiću rangiraju sve kandidate za neku funkciju, od onoga kome bi najradije dali svoj glas, do onoga ko im je poslednja opcija.
Ako pri prebrojavanju glasova nijedan kandidat ne bude prvi izbor sa više od 50 odsto podrške, eliminiše se kandidat sa najmanje glasova. Glasovi tih birača preraspoređuju se na njihov naredni izbor. Taj proces se nastavlja sve dok neko ne osvoji većinu glasova.
Mejn koristi glasanje po rangiranom izboru na primarnim izborima na državnom nivou, kao i na opštim izborima u SAD.
To znači da birači u Mejnu mogu rangirati kandidate za predsednika, Senat i Predstavnički dom, na glasačkim listićima koji uključuju demokrate i republikance, kao i treće strane i nezavisne kandidate koji se kvalifikuju.
Na predsedničkim glasačkim listićima naći će se Tramp i kandidatkinja demokrata Kamala Haris,plus još tri kandidata. U šest godina od uvođenja ovakvog načina glasanja, država ga je dva puta koristila u trkama za Kongres u svom 2. kongresnom distriktu.
Izbori 2020. nisu došli do glasanja po rangiranom izboru jer su pobednici u državi i svakom kongresnom distriktu premašili 52 odsto glasova.
Aljaska održava otvorene primarne izbore za funkcije u celoj državi, a na opšte izbore idu četiri kandidata koji dobiju najviše podrške, bez obzira na stranku.
Na opštim izborima pobednik se odlučuje glasanjem po rangiranom izboru. Za sve zakonodavne i državne izvršne kancelarije stanovnici Aljaske mogu rangirati do četiri imena, od čega ih više može biti iz iste stranke.
Izuzetak je funkcija predsednika, za koju će se ove godine prvi put glasati po rangiranom izboru. Na glasačkom listiću će biti osam predsedničkih kandidata, a stanovnici Aljaske mogu rangirati sve njih ako to žele.
Poslednji put pobednik predsedničkih izbora na Aljasci nije uspeo da pređe 50 odsto glasova 1992. godine, kada je kandidat koji nije ni demokrata ni republikanac, Ros Perot, osvojio skoro 20 odsto glasova.
Na kongresnim izborima 2022. godine i demokratska predstavnica Meri Peltola i republikanska senatorka Liza Murkovski pobedile su na izborima nakon procesa glasanja po rangiranju.
Još jedna zanimljivost ove godine na Aljasci je što će se zapravo glasati i o ukidanju rangiranog glasanja, koje je usvojeno 2020. godine.
U Kaliforniji i Vašingtonu kandidati mogu da budu iz iste stranke
Kalifornija i Vašington održavaju otvorene primarne izbore na kojima se svi kandidati kandiduju na istom glasačkom listiću, a dve osobe koje dobiju najviše glasova postaju kandidati na opštim izborima, bez obzira na to kojoj stranci pripadaju.
Ove godine u Vašingtonu se održavaju dve izborne trke za Predstavnički dom u kojima se nalaze kandidati iste stranke, jedna sa dvoje republikanaca i druga sa dvoje demokrata. U Kaliforniji ih ima četiri: tri sa demokratama i jedna sa republikancima.
Imajući to u vidu, već se zna kojim će strankama pripasti nekoliko mesta u novom sazivu Predstavničkog doma.
Luizijana održava "primarne izbore" 5. novembra
Luizijana održava ono što naziva svojim "otvorenim primarnim izborima" istog dana kada se u ostatku zemlje održavaju opšti izbori.
U Luizijani, svi kandidati se nalaze na istom glasačkom listiću, a svako ko osvoji više od 50 odsto glasova automatski pobeđuje na izborima i osvaja funkciju.
Ako nijedan kandidat ne dobije više od 50 odsto glasova, dve osobe sa najvećom podrškom idu u drugi krug, koji može završiti suprotstavljanjem dvoje republikanaca ili dvoje demokrata. Luizijana ova takmičenja naziva svojim opštim izborima.
To će se od 2026. godine promeniti za izbore za Predstavnički dom SAD. Izbori za Kongres tada će imati ranije primarne izbore koji će da budu otvoreni samo za registrovane članove stranke.
To znači da budući članovi Kongresa iz Luizijane više neće morati da čekaju decembar - mesec dana posle ostatka SAD - da znaju da li idu u Vašington. Izbori za pojedine pozicije u Luizijani nastaviće da imaju otvorene primarne izbore u novembru.
Birači Nebraske će glasati za dve suprotstavljene mere o abortusu
U državi Nebraska, svaka mera koja dobije približno 123.000 važećih potpisa kvalifikuje se da se o njoj glasa na izborima. Ove godine su dve mere koje se odnose na abortus dostigle ovaj prag.
Jedna mera bi u Ustav Nebraske ugradila pravo na abortus do vitalnosti fetusa ili kasnije - kako bi se zaštitilo zdravlje trudnice.
Druga mera bi u Ustav upisala sadašnju zabranu abortusa nakon 12 sedmica, sa izuzecima za silovanje, incest i spasavanje života trudnice.
Ovo je prvi put od odluke Vrhovnog suda iz 2022. godine, kojom je poništena presuda Ro protiv Vejda, da država na glasačkim listićima ima mere koje istovremeno nastoje da umanje i zaštite pravo na abortus.
Moguće je da će birači na kraju izglasati obe mere. Ali budući da su različite i obe ne mogu biti ugrađene u Ustav, mera sa najviše glasova "za" biće usvojena, saopštio je državni sekretar Nebraske.
U Džordžiji se održava drugi krug izbora ako neki od kandidata ne osvoji većinu
Nekoliko država na primarnim izborima, uglavnom na jugu SAD, ima drugi krug izbora ako nijedan kandidat ne dobije najmanje 50 odsto glasova. U tim državama, u trkama sa više od dvoje kandidata, drugi krugovi su uobičajeni.
Nekoliko država je ove godine održalo i drugi krug primarnih izbora.
Džordžija koristi ista pravila na opštim izborima. Poslednje tri trke za Senat otišle su u drugi krug jer je kandidat treće stranke osvojio dovoljno glasova da spreči republikanskog ili demokratskog kandidata da pređe 50 odsto glasova.
Ipak, ove godine bi mogućnosti drugog kruga mogle biti ograničene na trke za niže nivoe vlasti, pošto nema izbora za Senat, a za Predstavnički dom se takmiče samo po dvoje kandidata.
Teksas, Florida i Mičigen objavljuju rezultate mnogo pre zatvaranja svih birališta
Ovo je uobičajeno za države koje obuhvataju više vremenskih zona. U većini država koje su u istoj vremenskoj zoni, birališta se zatvaraju u isto vreme.
Agencija Asošijeted pres, koja je obično među prvima u saopštavanju rezultata, u takvim slučajevima ipak čeka da se zatvore sva birališta, čak i ako je po pristiglim rezultatima jasno ko će pobediti.
Neke od najvećih država sa različitim vremenom zatvaranja birališta su Florida, Mičigen, Teksas i Oregon.
Tenesi je izuzetak, jer iako se nalazi i u istočnoj i u centralnoj vremenskoj zoni, svi distrikti koordinišu svoje glasanje kako bi se izborni proces okončao u isto vreme.
(Kurir.rs/Glas Amerike/Preneo: V.M.)