Rusija kontroliše skoro petinu ukrajinske teritorije, uključujući Krim, koji je anektiran 2014, 60 odsto regiona Donjecka i Luganska u Donbasu, koji su centri proizvodnje uglja i čelika, i preko 70 odsto Zaporožja i Hersona. Spektakularan upad u oblast Kurska bio je doprinos moralu sve iscrpljenije ukrajinske vojske, ali Rusi su povratili polovinu teritorije na kojoj su se, prvi put od Drugog svetskog rata, našle strane trupe.
Ukrajinski predsednik, uprkos takvom stanju na frontovima, promoviše svoj plan pobede od pet tačaka, od kojih prva predviđa hitan ulazak Ukrajine u NATO. Potom sledi uspostavljanje „pozicije snage“ sa koje bi Ukrajina „primorala“ Vladimira Putina da prihvati „pravedni mir“ kako bi rat mogao da se završi 2025. Za to mu je neophodno odobrenje Zapada da njihovim naoružanjem gađa ciljeve u dubini ruske teritorije, fabrike oružja, depoe municije i linije snabdevanja, sve što Rusima omogućava vojnu dominaciju.
Zapad nastavlja da vojno i finansijski podržava Kijev, ali više je nego uzdržan oko ova dva zahteva. Prijem u NATO ne dolazi u obzir jer transatlantski saveznici ne žele članicu koja je u ratu, što bi ih po Povelji NATO obavezivalo da je direktno brane i tako uđu u otvoreni sukob s jednom od dve najveće nuklearne sile. Dozvola za korišćenje zapadnih raketa za napade po Rusiji takođe je malo verovatna pošto je Putin objavio osavremenjenu nuklearnu doktrinu, koja dozvoljava upotrebu nuklearnog naoružanja protiv nenuklearne države koja napadne Rusiju uz pomoć nuklearnih sila. Više je nego jasno da se to odnosi na Ukrajinu, koja bi koristila američke, britanske i francuske rakete. Možda Zelenski misli da je to Putinov blef, ali zapadni lideri nisu spremni na ruski rulet.
Američka administracija i dosad je pokazala da samo delimično udovoljava zahtevima Zelenskog, a ni posle nedavne posete Džoa Bajdena Nemačkoj, njegove poslednje Evropi u svojstvu šefa Bele kuće, Zelenski ne može da kaže da je dobio podršku za svoj plan pobede. Sve će zavisiti od rezultata američkih izbora 5. novembra. Ukoliko pobedi Donald Tramp, od plana nema ništa.
Šta onda preostaje Zelenskom? Da prihvati mirovne pregovore u kojima bi pokušao da spase glavninu teritorije, ali ne i sve ukrajinske zemlje? Suočeni sa iscrpljujućim i skupim ratom, i rastućim nezadovoljstvom sopstvenog stanovništva, koje bi radije da vidi da ih njihovi lideri brane od inflacije nego što pomažu Ukrajinu, političari sa Zapada sve češće podržavaju takvu opciju. Ukrajina „mora da bude realistična“ i da razume da će „najverovatniji kraj rata biti da deo ukrajinske teritorije ostane pod ruskom okupacijom, privremeno“, sasvim otvoreno poručuje češki predsednik Peter Pavel.
O Ukrajini se razgovaralo i na samitu Briksa, grupacije koju Rusija i Kina doživljavaju kao geopolitičku šansu da ukinu političku i dolarsku hegemoniju Amerike, a zemlje poput Indije i Brazila više posmatraju kroz prizmu ekonomske saradnje. Kina je zajedno s Brazilom ponudila mirovni plan, koji Putin prihvata kao osnov za razgovore, ali Kijev i Zapad ga ignorišu iako Peking na sve načine pokušava da se predstavi kao neutralna strana u ratu. Indijski premijer preneo je evropske pozive na mir Putinu.
Šef Kremlja je pripravan da vrati delove okupirane zemlje, ali ne i četiri istočne oblasti koje su prvo jednostrano proglasile nezavisnost, a potom su upisane u Ustav Ruske Federacije. Zelenski ponavlja da mira neće biti dok se ruska vojska ne povuče sa svakog pedlja ukrajinske teritorije.
Perspektive mira su slabašne, a ukoliko bude uporno insistirao na planu pobede, Zelenski rizikuje da se uvrsti u plejadu onih koje je Zapad podržavao, finansirao i naoružavao, a onda - odbacio.