Letnje računanje vremena u Srbiji i zemljama Evrope prestaje noćas u 03.00 kada se časovnici vraćaju sat unazad, na 02.00.U Srbiiji je to najavila Direkcija ministarstva privrede za mere i dragocene metale, a letnje računanje vremena ;uvedeno je 27. marta 1983. godine, u skladu s odlukom EU, pre svega radi očekivane ekonomske koristi, uštede struje, boljeg funkcionisanja jedinstvenog tržišta, transporta, komunikacija i industrije.
Samo trećina zemalja u svetu praktikuje letnje računanje vremena, a većina je u Evropi.
Od evropskih zemalja samo Jermenija, Azerbejdžan, Belorusija, Gruzija, Island, Rusija i Turska ne primenjuju pomeranje sata dvaput godišnje, na početku i kraju letnjeg računanja vremena.
Evropska unija je pre nekoliko godina najavila da će ukinuti letnje računanje vremena zbog izostanka veće koristi od toga, ali taj predlog još uvek nije sproveden.
Evropski parlament je tu ;ideju podržao 2019. godine, a ;EU je odlučila 2021. da prepusti svojim članicama da odluče da li će stalno imati "letnje" ili ranije uobičajeno "zimsko" računanje vremena.
Van Evrope letnje računanje vremena je uobičajeno u Severnoj Americi gde ga koristi deo SAD i Kanade kao i u Latinskoj Americi i na Karibima. Egipat je jedina afrička zemlja koja menja vreme.
Kako promena sata utiče na fizičko zdravlje?
Ljudski mozak ima biološki sat, poznat i kao cirkadijalni ritam, koji radi u ciklusu od 24 sata. Bilo da se pomeranjem sata dobija ili gubi dodatni sat vremena sna, ovo remeti ciklus spavanja i nekim ljudima može biti teško da se prilagode normalnom rasporedu. Poremećen san takođe potencijalno može dovesti do većeg rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Naučna studija iz 2019. godine koju su sproveli istraživači sa medicinske škole Harvarda i Opšte bolnice u Masačusetsu ispitala je uticaj nedostatka sna na srčane bolesti kod miševa. Utvrđeno je da su, nakon 16 nedelja, miševi kojima su ciklusi spavanja poremećeni razvili veće arterijske plakove (naslage) u poređenju sa miševima sa normalnim obrascima spavanja.
Miševi koji su patili od nedostatka sna takođe su imali duplo veći nivo određenih belih krvnih zrnaca u cirkulaciji i niže količine hipokretina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju stanja spavanja i budnosti.
"Čini se da je ovo do sada najdirektnija demonstracija molekularnih veza koje povezuju krv i kardiovaskularne faktore rizika sa zdravljem spavanja", rekao je direktor Nacionalnog centra za istraživanje poremećaja spavanja Nacionalnog instituta za srce, pluća i krv u SAD, dr Majkl Tveri.
Gubitak jednog sata sna tokom promene vremena u proleće povezan je sa porastom broja slučajeva srčanih i moždanih udara. U Sjedinjenim Državama, bolnice prijavljuju 24 odsto porasta učestalosti srčanog udara svake godine dan nakon što se sat pomeri unapred i izgubi se dodatan sat sna.
Istraživanja su takođe pokazala porast saobraćajnih nesreća kada se satovi pomeraju unazad u hladnijim mesecima, jer se vozači prilagođavaju promeni vremena.
Prema podacima Cirih osiguranja, veća je verovatnoća da će vozači doživeti saobraćajnu nesreću između 17 i 20 časova u novembru, jer u tom periodu, posle pomeranja sata, već bude noć. Kako navode iz te osiguravajuće kuće, broj nesreća u tom periodu, posle pomeranja sata, veći je za 10 do 15 odsto u poređenju sa ostatkom dana.
Kurir.rs/Beta/Independent
Bonus video: