Republikanac Donald Tramp pozvao je na muslimanske glasače u Mičigenu da glasaju za njega, dok je Mišel Obama iznela snažan poziv biračima u ime Kamale Haris na skupu demokrata u jednoj od ključnih "swing states" (kolebljivih država).
U Mičigenu, Haris i Tramp se bore za glasače koji uključuju arapsko-američko i muslimansko stanovništvo koje je zabrinuto zbog izraelskog bombardovanja Gaze, dok su sindikalni radnici zabrinuti kako bi električna vozila mogla da preoblikuju američku automobilsku industriju, čije je sedište u Detroitu, najvećem gradu u državi.
Dan izbora je 5. novembar, ali je u toku prevremeno glasanje u Mičigenu, kao i u mnogim državama.
Govoreći na mitingu ispred Detroita, Tramp je rekao da se upravo sastao sa grupom lokalnih imama, tvrdeći da zaslužuje podršku muslimanskih glasača jer će okončati sukobe i doneti mir na Bliskom istoku.
- To je sve što žele - rekao je Tramp u predgrađu Detroita, takođe obećavajući automobilskim radnicima na mitingu da će preokrenuti ekonomski pad u oblasti Detroita i širom zemlje.
Tramp u potpunosti podržava Izrael, ali nije rekao kako bi okončao tamošnji sukob.
Čak i tako, izgleda da Tramp dobija podršku nekih Amerikanaca muslimana, uznemirenih podrškom predsednika Džoa Bajdena i Kamale Haris Izraelu, i uprkos tome što je Tramp zabranio imigraciju iz nekih muslimanskih zemalja u svom prvom predsedničkom mandatu.
Imam Belal Alzuhairi iz Islamskog centra Detroita pridružio se Trampu na bini, rekavši: "Tražimo od muslimana da stanu uz predsednika Trampa jer on obećava mir."
Sa oko 8,4 miliona registrovanih birača i 15 glasova elektorskog koledža od 270 potrebnih za pobedu, Mičigen je jedna od sedam konkurentskih američkih država koje će odlučiti o izborima.
To je deo "Plavog zida" koji se smatra najboljom šansom demokrata da izaberu Kamalu Haris, zajedno sa Pensilvanijom i Viskonsinom.
U gradu Kalamazu u južnom Mičigenu, udaljenom oko 210 kilometara, Harisova je povukla razliku između nje i Trampa po pitanjima kao što su prava na abortus, porezi i zdravstvena zaštita.
Ali prvo je Mišel Obama, popularna supruga bivšeg predsednika Baraka Obame, uzburkala publiku povlačeći razlike između dva kandidata po ličnom karakteru i kvalifikacijama, rekavši da postoje dvostruki standardi u ponašanju prema Trampu i Harisovoj.
- Nadam se da ćete mi oprostiti što sam pomalo frustrirana što neki od nas biraju da ignorišu Trampovu ogromnu nesposobnost dok traže od Kamale da nas zaseni na svakom koraku - rekla je bivša prva dama, pozivajući sve neodlučne birače da "izađu iz bilo kakve zaslepljenosti".
Obama se takođe opširno osvrnula na zdravlje žena, rekavši da Tramp nije uspeo da pokaže razumevanje za njihova prava i da će njegove zakletve da ukine Zakon o pristupačnoj nezi usvojen tokom predsedavanja njenog supruga uticati na "celokupno zdravlje žena".
- Mi ćemo kao žene postati kolateralna šteta zbog vašeg besa - rekla je, kasnije predstavljajući Kamalu Haris oduševljenim simpatizerima.
Harisova je bila nekoliko minuta u optimističnom obraćanju kada ju je prekinuo demonstrant koji je više puta vikao: "Nema više rata u Gazi".
Nakon što su Kamaline pristalice uzvikivale demonstrantu da prestane, Harisova je odgovorila: "Na temu Gaze, moramo okončati taj rat", a zatim je nastavila tamo gde je stala, tražeći od birača da "okrenu novu stranicu o strahu i podelama".
- Tokom poslednjih osam godina, Donald Tramp je postao sve zbunjeniji, nestabilniji i besniji, i jasno je da je postao sve nepokolebljiviji. Ali poslednji put, barem je bilo ljudi koji su mogli da ga kontrolišu, ali primećuju da ovog puta nisu sa njim - rekao je Kamala.
Uoči mitinga, Harisova se sastala sa ženama koje pružaju medicinske usluge u Portejdžu u Mičigenu, gde je rekla da je zemlja u zdravstvenoj krizi nakon presude Vrhovnog suda SAD iz 2022. godine kojom je poništen slučaj "Roe protiv Vejda", koji je garantovao pravo ženama na abortus širom zemlje.
Kamala Haris je razgovarala potom sa šest žena medicinskih radnika koje su opisale da su ih preplavili pacijenti iz drugih delova zemlje zbog nedostatka reproduktivne zdravstvene zaštite u njihovim oblastima od kada je Roe oboren.
Nakon što je napustio Mičigen, Tramp je otputovao u Pensilvaniju, gde je pokušao da okupi mlade glasače skupom u kampusu Pen Stejt univerziteta, u jednom trenutku dovodeći sa sobom na scenu školski rvački tim.
- Moramo to da završimo velikom pobedom 5. novembra - rekao je on.
Ankete ukazuju na tesnu trku
Harisova vodi u odnosu na Trampa na nacionalnom nivou sa 46 odsto prema 43 odsto, pokazala je nedavna anketa Rojtersa/Ipsosa.
U Mičigenu, Harisova vodi sa još manje - 47,6 odsto prema 47,1 odsto, prema istraživanju javnog mnjenja FiveThirty Eight.
Od izbora 2020. godine, Mičigen je po prvi put uveo ranije glasanje i počeo da dozvoljava oblastima sa više od 5.000 ljudi da počnu da obrađuju glasačke listiće pošte osam dana pre dana izbora 5. novembra.
Do sada je glasalo 19,5 odsto registrovanih birača u Mičigenu, ili skoro 1,42 miliona ljudi, saopštio je u petak Stejt department Mičigena.
Samo 10.900 je bilo prevremenih ličnih glasanja, dok su ostalima vraćeni listići za glasanje u odsustvu.
(Kurir.rs/Reuters/Preneo: V.M.)
BONUS VIDEO