Na zimsko računanje vremena prelazi se svakog poslednjeg vikenda u oktobru. Tako je bilo i noćas u tri sata ujutro, kada smo kazaljke sata pomerili jedan sat unazad, to jest na dva sata ujutro.
Jutra postaju mračnija, imamo osećaj da je dan kraći pa lekari kažu da kod nekih osoba, to može da izazove anksioznost, zbunjenost i razdražljivost. Kakvo se to "čudo" dešava kada prelazimo iz letnjeg na zimsko računanje vremena, za Kurir je objasnio Dragan Gajić, redovni profesor Prirodno Matematičkog fakulteta u penziji, osnivač Astronomskog društva "Alfa".
- Zimsko vreme je prirodno vreme, a letnje vreme se uvelo sa idejom da se štedi energija. Još u 18. veku je Bendžamin Frenklin govorio da treba rano leći i rano ustati kako bi bili zdravi. Bilo je potrebno da radne aktivnosti ljudi sprovedemo u vreme obdanice, a time bi se štedela enerija. U savremeno vreme je situacija da se energija troši, ljudi rade na kompjuterima što koristi mnogo struje, pa se ispostavilo da uštede ne postoje - rekao je Gajić.
On je objasnio i da postoji pokret ljudi koji govore da to utiče na ustaljeni bioritam ljudi, kao i da neki tvrde da utiče na kariovaskularne bolesnike, pa rekao:
- Ljudi su adaptivna bića. To pomeranje sata je uvedeno tako da bude u poslednjoj nedelji oktobra, između subote i nedelje, da bi se ljudi lakše prilagodili. Zemlje na severu nisu prihvatile ovaj sistem, kao i Rusija.
On je objasnio i da je Srbija usvojila praksu letnjeg i zimskog računanja vremena još pre 40 godina, kao i da u slučaju gde bi želeli da se ova praksa ukine bi moralo sprovesti ozbiljna istraživanja o negativnim i pozitivnim aspektima ove radnje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs