Zahvaljujući svom razvoju, veštačka inteligencija je postala tehnologija koja ubrzano utiče na rast i transformaciju velikog broja industrija.
Trenutno jedna od najpopularnijih i široko primenjivanih AI funkcija jeste generisanje slika, po čijoj upotrebi su najpoznatije platforme DALL-E (dostupan i na Chat GPT) i MidJourney. Rad ovih tehnologija postaje sve detaljniji, maštovitiji i bliži vizuelnim prikazima koje je stvorila ljudska ruka.
Međutim, kako ove slike postaju sveprisutnije, postavljaju se pitanja kako ova dela uklopiti u zakonske okvire i rešiti pravne zamke koje dolaze sa upotrebom veštačke inteligencije.
Pravna pitanja oko autorskih prava
Prvi izazov predstavlja pitanje autorskih prava, jer ako AI stvori sliku na osnovu hiljada umetničkih dela koja su korišćena za obuku modela, da li je vlasnik prava korisnik koji je uneo instrukcije, programer koji je kreirao algoritam ili sam program?
Zakonski okviri za ovakve situacije još uvek nisu potpuno razvijeni. U SAD, Zavod za autorska prava trenutno ne priznaje AI generisana dela kao autorska ukoliko u njima nije bilo ljudskog doprinosa. S druge strane, zemlje poput Velike Britanije i Nemačke imaju fleksibilniji pristup, ali i dalje postoji neizvesnost oko tumačenja ovih zakona.
Slučaj slike „Nebeska opera”
Umetnik Džejsona Metjua Alen je 2022. uz AI alat, koristeći više od 600 upita (promptova), generisao sliku „Nebeska opera”, ali je Zavod za autorska prava SAD odbio njegov zahtev za registraciju. Ova odluka je doneta zato što je delo sadržalo „više od minimalno dozvoljene količine” sadržaja generisanog od veštačke inteligencije, što prema Američkom zakonu o autorskim pravima ne ispunjava uslove za zaštitu.
Autor se žalio na ovu odluku, tvrdeći da je AI samo alat poput Fotošopa, i izgubio. To znači da bi ishod ove žalbe mogao biti primer za buduće slučajeve AI umetnosti.
AI i kršenje autorskih prava
Drugo važno pitanje jeste korišćenje podataka za obuku AI modela. Algoritmi za generisanje slika oslanjaju se na ogromne količine vizuelnih podataka, što uključuje i slike sa interneta koje su zaštićene autorskim pravima. Ovo može dovesti do nezakonitog kopiranja i zloupotrebe originalnih umetničkih dela.
Jedan od skorašnjih primera je slučaj gde su AI modeli trenirani na zaštićenim slikama bez dozvole umetnika. Ova praksa izaziva kontroverze, jer umetnici često nisu svesni da su njihova dela korišćena za treniranje veštačke inteligencije, niti dobijaju nadoknadu za to. Postavlja se pitanje kako će zakoni regulisati upotrebu ovih baza podataka u budućnosti i da li će biti neophodno obezbediti eksplicitnu saglasnost autora.
Odgovornost i regulativa za zloupotrebu AI generisanih slika
Odgovornost za zloupotrebu AI generisanih slika zahteva pravnu pažnju. AI generisane slike su već korišćene za kreiranje lažnih profila ili za manipulaciju javnim mnjenjem, zbog čega se i postavlja pitanje ko bi trebalo da snosi odgovornost – kompanije koje razvijaju AI tehnologiju, korisnici koji je koriste ili platforme koje distribuiraju te slike.
Zakonodavci se suočavaju sa izazovom kako uspostaviti jasna pravila koja će balansirati između inovacija i sprečavanja zloupotreba. Pojedine kompanije su i same preuzele inicijativu, kao na primer Getty Images, koja je podnela tužbu protiv kompanije koja koristi AI modele za kreiranje slika, tvrdeći da su slike iz njihove baze podataka korišćene bez dozvole.
Evropska unija već radi na formiranju zakonskih regulativa u okviru svog predloženog AI akta, čiji je cilj regulisanje veštačke inteligencije, uključujući i njen uticaj na kreiranje sadržaja. Ovaj akt predviđa strože kontrole nad AI tehnologijama visokog rizika, kao što su sistemi za prepoznavanje lica i deepfake tehnologija. Takođe, zemlje kao što su Kina i SAD istražuju mogućnosti za uspostavljanje pravnih okvira koji bi regulisali odgovornost i transparentnost u vezi sa upotrebom veštačke inteligencije.
Etika i transparentnost u korišćenju AI-ja
Kako bi se izbegle zloupotrebe, neki stručnjaci predlažu uvođenje pravila koja bi obavezala na jasno označavanje AI generisanih slika. Ovaj pristup bi omogućio veću transparentnost, tako da publika može da zna kada gleda sliku koju je kreirala veštačka inteligencija, a ne čovek. Transparentnost može pomoći u jačanju poverenja između kreatora, korisnika i potrošača i smanjiti etičke dileme u vezi sa pravom umetničkom zaslugom.
Takođe, u Japanu su već usvojene određene smernice po pitanju transparentne upotrebe AI aplikacija u umetnosti, dok su u Kanadi započeti pregovori o zakonima koji bi omogućili kreatorima sadržaja da bolje zaštite svoja autorska prava u svetu veštačke inteligencije.
Zaključak
AI generisanje slika donosi mnoge prednosti u kreativnom svetu, ali isto tako pokreće i brojne pravne i etičke dileme. Kako tehnologija napreduje, neophodno je stvoriti pravni okvir koji će zaštititi prava umetnika, osigurati preuzimanje odgovornosti za zloupotrebe i omogućiti inovacije u ovoj oblasti.
Izazov leži u pronalaženju ravnoteže između podsticanja tehnološkog razvoja i zaštite intelektualnog vlasništva, kao i u obezbeđivanju etičkih standarda u korišćenju veštačke inteligencije. Samo uz jasne regulative i odgovorno korišćenje veštačke inteligencije možemo iskoristiti njen potencijal na najbolji mogući način.
Kako postati AI umetnik?
Rad u programima za generisanje slike je nova i perspektivna oblast i dizajneri su svesni koliko će ova veština biti potrebna u budućnosti. Pored samouke prakse, formalne i neformalne škole su uvrstile ovaj trend u svoj redovni edukativni program, a kao lider u regionu, ITAcademy je pokrenula smer Uvod u AI alate – ChatGPT & Midjourney, koji polaznicima pruža sva neophodna znanja za stvaranje AI remek-dela.
Na ITAcademy je moguće izučavati šest najperspektivnijih IT oblasti, a najnoviju ponudi škole možete pogledati ovde.
Tim Edukacija