FAMOZNO: PORUKA DEMOKRATSKOJ JAVNOSTI
Lepo je rekao naš stari znanac Manes Šperber...
Lepo je rekao naš stari znanac Manes Šperber da prekomerno laganje i mašćenje u politici najpre stvori „privid stvarnosti“ - u početku veoma pogodan za manipulacije, muljavine i lopovluke - koji, ako mu se ne stane na put, u konačnici završi kao „stvarnost privida“, tj. kao teror simulakruma, a to - ovo kaže Žil Delez - „nisu degradirane kopije, nego sadrže jednu pozitivnu moć koja osporava i original i kopiju“.
Carstvije Vučićevo je - a da mu to nije bila namera - brutalno razotkrilo sve srpske privide, a Visoko Mesto je koliko-toliko - bolje neće moći, tvrd vam stojim - organizovalo stvarnost privida. Kao u filmu „Matriks“. Vučić nam je uturio crvenu kapsulu i ugledali smo pustinju degradirane realnosti. Nije to lep prizor, fakat. A velike su šanse da bude još gori.
Ali, kao i toliko puta u prošlosti, deo javnosti je sebe (i sve koje može) ubedio da je, pre nego što je bilo „ovako kako nikad nije bilo“, bilo baš bajno, a da je onda niotkuda Vučić došao i zajebao stvar. Jeste moj qwrz. Strukturalno je sve bilo isto. Nema nijednog elementa Visoke Politike koji se ne poklapa s politikama pseudodemokratskih, pučističkih vlada u arlekinskim izvedbama kilavih Radovana, Koštunice i Tadića.
Zanosači Koštuničinih i Tadićevih muda su se, fakat, uljudnije izražavali u javnoj komunikaciji, fakat su neke stvari obavljali u salonskim, a ne bokserskim rukavicama, ali agenda kilavih pučističkih Radovana je bila u dlaku ista, dakle: „zaokruživanje životnog prostora“, stvaranje „srpskog sveta“, rovarenje protiv crnogorske nezavisnosti, vatanje u kolo i uturanje prstiju u dupeta s Dodikom, rusodupeljublje (kad smo već kod dupeta) i na kraju evrointegracije po recepturi Veselina Đuretića - ući u EU, uzeti pare, pa „zabosti Evropi nož u leđa“.
Stalno se zaboravlja da Tadića nisu strmopizdili glasovi radikalske Srbije, već „demokratske“.
I tako smo posle viševekovnih napora, mic po mic, došli u sledeću situaciju. Na jednoj strani imamo stvarnost privida - koju kontroliše vlast - i privid opozicije bez imalo stvarnosti, koji se „bori“ protiv vlasti tako što propagira njenu politiku pod B ili čak C. I nije u stanju da kontroliše ni samu sebe.
Da postoji nekakva „demokratska“ i „bolja“ (do moga) Srbija - da je ikad postojala - ne bismo došli u situaciju da opoziciona Izvjestija (Danas) i opoziciona Moskovskaja pravda (Nova) u istom danu objave obimne intervjue s Nikitom Mihalkovom - koji bi kao umetnik imao mnogo toga da kaže, ali koji o umetnosti ništa nije rekao, nego je u svojstvu Putinovog portparola srpskoj demokratskoj javnosti nadugačko i naširoko objašnjavao da su Ukrajinci i Rusi jedan narod, da ovi prvi, eto, nisu poslušali starijeg brata, nego su potpali pod uticaj „kolektivnog zapada“, koji podjednako radi i protiv Rusa i protiv nas Srba zato što smo pravoslavni, blagočestivi itd. itd.
Imam poruku za demokratsku javnost: jebo vas Mihalkov u dupe.