Rezultati izbora u Gruziji predstavljaju značajne izazove za Evropsku uniju, koja se suočava s rastućim ruskim uticajem u ovoj zemlji. Stranka Gruzijski san je osvojila većinu sa 54 odsto glasova, a opozicione, prozapadne partije u Gruziji odbijaju da priznaju rezultate.
EU se godinama vodila idejom da će liberalne vrednosti i demokratska agenda prirodno privući ove zemlje ka Zapadu, ali rezultati sugerišu drugačiji pravac. U međuvremenu, Rusija, uprkos ratu u Ukrajini, intenzivno ulaže u izborne kampanje i promoviše narative protiv EU i NATO-a. O pomenutoj temi za emisiju koja se emituje na Kurir televiziji "Usijanje" govorili su gosti prof. Predrag Marković, istoričar, dr Dušan Ilić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i Nikola Jović, politikolog.
Marković se na samom početku dotakao evropskog uticaja na trenutnu situaciju u Gruziji i njenim pokrajinama:
- Evropska Unija je toliko otežala put do ulaska da su za sve sami krivi. Daju mnogo pomoći, ali ne znaju da pruže perspektivu. Ne podržavaju svoje obećanje koje su dali južnim zemljama. Ne znam kakav je vođa "partije snova", odnosno vladajuće partije Gruzije, ali očigledno je da ni oni nisu uspeli da pruže perspektivu. Situacija sa Abhazijom i južnom Osetijom slična je situaciji u bivšoj Jugoslaviji. To su dve vrlo nejasne i proizvoljne autonomne pokrajine. Njihov narod izgleda voli da živi više u Rusiji nego u Gruziji.
Vladajuća stranka Gruzije stavila je do znanja da može doći do represivnog ponašanja Rusije ukoliko ona ne bude ponovo izabrana:
- Abhazija i južna Osetija nisu postali konstruktivni elementi Rusije. Političari u Gruziji koji predstavljaju neku vrstu partije mira, a ne partije rata računaju na ovo. U gruziji je populacija stanovništva veoma opala, a nisu u fokusu NATO-a koliko su u fokusu SAD-a.Gruzija može biti vrsta remetilačkog faktora. Sa tim u vezi vladajuća stranka išla je ka tome da izbegne konflikt sa Rusijom koji bi egzistencijalno ugrozio tu zemlju. Postoji perspektiva da Rusija i Gruzija mogu doći do istorijskog sporazuma, a šta on donosi još uvek je neizvesno - rekao je Ilić.
Jović je imao prilike da do sada prati situaciju na samom terenu, te se sa takvog stanovišta dotakao teme odcepljenih oblasti Gruzije, kao i kakva sudbina im sledi:
- Gruziji je ostavljena mogućnost da se dogovori sa Rusijom i da se izbegne najgori mogući scenario. Rusija ima najviše problema sa svojim južnim granicama, a ne samo vezano za Ukrajinu. Nema smisla da bilo šta u Abhaziji i južnoj Osetiji dalje eskalira u vidu sukoba, situacija je tu stabilna od 2008. godine. Oba područja su u nekoj vrsti neverbalne saglasnosti i mira. Nema razloga da Rusija poteže ovo pitanje u jeku mnogih drugih značajnijih problema.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: