Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) tokom prethodne 3 godine istraživalo je stradanje ptica od strujnog udara i sudara sa dalekovodima duž toka Dunava u Srbiji i zabeležilo 1194 stradalih ptica. Kako bi se zaustavila dalja stradanja, u saradnji sa Elektrodistribucijom Srbije zaštićeno je 40km dalekovoda diverterima (preusmerivačima leta), a izolovano 576 stubova.
Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili gnežđenje. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice: elektrokucija (strujni udar) i kolizija (sudar sa dalekovodima) godišnje odnesu desetine miliona života širom sveta.
Zato je 2020. godine pokrenut projekat LIFE Danube Free Sky“ sufinansiran iz LIFE programa Evropske unije u kojem učestvuje 15 partnera iz 7 podunavskih država (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava koji brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. U Srbiji, projekat realizuju Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i EPS u okviru 9 Međunarodno zanačajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka.
U prvoj fazi projekta bilo je potrebno ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji: uz pomoć 22 angažovanih spoljnih saradnika obiđeno je 484km srednjenaponskih dalekovoda i 6094 srednjenaponskih stubova. Tokom narednih 15 meseci, te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.
„Tokom trajanja terenskog rada ukupno je pronađeno 1194 stradalih jedinki 57 različitih vrsta ptica. Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi... Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija“, pojašnjava Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, na 40km dalekovoda postavljeno je 3340 divertera. Ovi diverteri imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1454 izolacionih kapa koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara.
Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja, projektom su sprovedene i određene aktivne mere zaštite. Duž Dunava je postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega 15-ak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama.
„U prvoj godini, modrovrane su zauzele 6 kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali,njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke...“ ističe Mirjana.
U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdećih parova. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.