"Prevario đavola i bio osuđen da luta s izrezbarenom rupom" Kako je nastala Noć veštica? Mnogi ne znaju šta zapravo slave, evo šta se krije iza svega
Mnogo Srba ulazi u sukob oko toga da li je "Noć veštica" paganski praznik, a evo kako je nastao i šta zapravo simbolizuje.
Kako se približava 31. oktobar, tako se sve više polemiše o tome da li se u Srbiji proslavlja "Noć veštica" ili pravoslavni praznik Sveti Luka.
Mnogo Srba ulazi u sukob oko toga da li je "Noć veštica" paganski praznik, a malo ko je zapravo upoznat sa istorijskom pozadinom ovog praznika i kako je zapravo nastao.
Od Samhaina do Noći veštica
Koreni Noći veštica mogu se pratiti unazad preko 2.000 godina do drevnog keltskog festivala Samhain, koji je označio kraj sezone žetve i početak zime.
Ovaj praznik slavljen je prvobitno u Irskoj i Škotskoj, a verovalo se da je to vreme kada se granica između živih i mrtvih briše. Odnosno, ta je zamaglenja.
Kelti su tada palili lomače i oblačili kostime da bi odagnali duhove koji bi mogli da izazovu pustoš među stanovništvom tokom ovog graničnog vremena.
Sa širenjem hrišćanstva, mnoge paganske tradicije su apsorbovane u nove verske prakse. Do 8. veka, katolički papa Grgur III je odredio 1. novembar kao Dan svih Svetih, vreme za odavanje počasti svecima i mučenicima.
Veče pre toga, poznato kao Noć svih svetih, a s gdoinama je modifikovano u Noć veštica. Mešanje ovih tradicija pomoglo je da se zadrže osnovni elementi Samhaina, kao što su kostimi, lomače i vera u natprirodne pojave.
Simbolika: smrt, duhovi i žetva
Noć veštica je bogata simbolikom. Kostimi često odražavaju teme smrti i natprirodnog, omogućavajući učesnicima da se suoče sa ovim konceptima na zanimljiv način.
Najpoznatiji element Noći veštica je bundeva sa likom koja svetli. Ovaj rekvizit je u početku pravljen od džaka, a sa godinama je poprimio drugačiji oblik.
Vodi poreklo iz irske narodne priče o čoveku po imenu Škrti Džek, koji je prevario đavola i bio osuđen da luta zemljom samo sa izrezbarenom rupom da mu osvetli put. Kada su irski imigranti stigli u Ameriku, otkrili su da je bundeve lakše rezati, što je dovelo do moderne bundeve.
Noć veštica izvorno prelazak sa žetve na zimu. Vreme je da se proslavi blagodat zemlje pre nego što nastupi oštra zima. Čin deljenja hrane i poslastica može se posmatrati kao način da se oda počast duhovima pokojnika, a istovremeno se slavi zajedništvo.
Noć veštica danas: kulturološki fenomen
U savremenom društvu, Noć veštica se transformisala u veliki kulturni događaj, posebno u Sjedinjenim Državama.
Prema Nacionalnoj maloprodajnoj federaciji, potrošnja za Noć veštica je porasla poslednjih godina, a potrošači troše preko 10 milijardi dolara godišnje na kostime, ukrase i slatkiše. Praznik više ne slave samo deca; odrasli često organizuju kostimirane zabave, a tematski događaji u barovima i klubovima su sada uobičajeni.
Slatkiši ili proganjanje ostaje negovana tradicija, a deca se oblače u kostime i idu od vrata do vrata u potrazi za slatkišima. Ova praksa, koja datira još od srednjovekovnog vremena je način da se zajednice povežu, podstičući veze među komšijama.
Svetska senzacija
Iako je rasprostranjena predrasuda da je Noć veštica američki fenomen, mnoge kulture širom sveta imaju slične proslave. Tako na primer u Meksiku postoji praznik Dia de los Muertos (Dan mrtvih), kojim se odaje počast preminulim voljenima uz živopisne oltare, hranu i svečanosti.
U drugim delovima sveta, kao što su Italija i Španija, postoje slične tradicije koje slave živote onih koji su preminuli.
Ovo niste znali o Noći veštica
Evolucija kostima: Kostimi za Noć veštica su prvobitno bili ručno rađeni, što bi se reklo od štapa i kanapa. Danas je industrija kostima tržište vredno više milijardi dolara, pod velikim uticajem filmova, TV emisija i trendova.
Uklete atrakcije: Porast ukletih kuća, lavirinta kukuruza i obilazaka duhova postao je značajan deo kulture Noć veštica, pružajući uzbuđenje za one koji traže sablasna iskustva.
Crne mačke i slepi miševi: slepi miševi, koji se obično povezuju sa vešticama, simbolizuju natprirodno i transformaciju. Crne mačke su istorijski smatrane predznakom loše sreće, za koje se veruje da su pratioci veštica.
Noć veštica je drugi najpopularniji praznik u SAD posle Božića, sa skoro 70% Amerikanaca koji svake godine učestvuje u nekom obliku proslave.
Šta je sa srpskim praznikom?
Srpska pravoslavna crkva istog dana proslavlja praznik Sveti Luka, po gregorijanskom kalendaru (14. novembra po julijanskom). Praznik je posvećen svetom Luki, evanđelisti i lekaru, koji je autor Lukinog evanđelja i dela Apostolskih. Sveti Luka se smatra zaštitnikom lekara, umetnika i stolara, a njegov kult je vrlo važan u pravoslavlju.
U pravoslavnoj tradiciji, on je poznat po svojoj sposobnosti da leči, što ga čini posebnim zaštitnikom svih onih koji se bave medicinom i umetnošću. Proslava ovog praznika služi kao podsećanje na vrednost isceljenja, kreativnosti i ljubavi prema bližnjem.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih porodica, zbog čega često i dolazi do sukoba u mišljenjima.
Ko je Sveti Luka?
Sveti Luka se smatra savremenikom Isusa Hrista, zaštitnikom lekara i osnivačem hrišćanskog ikonopisa. Po susretu sa Hristom, ubrzo je uvršćen među 70 apostola i poslan na propoved, a na putu u Emaus video je vaskrslog Gospoda.
Na molbu brojnih hrišćana i intelektualne elite toga vremena, Luka je napisao Jevanđelje u svojoj 60 godini života. U tom Jevanđelju je Isus prvenstveno Gospodin, odnosno gospodar, koji ljude pleni plemenitošću, lepotom, milinom, otmenošću poruke i sjajem nastupa kroz koji probija njegova božanstvenost.
Sveti Luka je imao 84 godine, kada su ga neznabožci mučili i potom obesili o maslinovo drvo u gradu Tebi. Za vreme cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, mošti ovog svetitelja su prenete u Carigrad gde se čuvaju i danas, a smatra se da stopalo Svetog Luke, koje se čuva u jednom mnastiru u Crnoj Gori, leči bolesti očiju.
U spisima na starogrčkom i crkvenoslovenskom jeziku sveti Luka se “opisuje” kao „pouzdani lekar duše i tela”. Apostol Pavle ga je zvao "ljubljeni lekar". Poštuje se kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika, mnogih porodica. Poznato je da je lečio besplatno.Veruje se da njegove mošti imaju isceliteljsku moć.
Na Lučindan puštaju se ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečan i bolji ručak, nose im se pite pazarice, kolači. Prema stadu se znalo i dal će "alaudža" na zemlju. Kada ovca "zateže", znači biće teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći.
U većini krajeva u Srbiji, na Svetog Luku se koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a govori se i: "Ide Luka, eto vuka" ili "Sveti Luka, sneg do kuka", jer dolazi zima i vukovi dolaze do sela.
U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.
Da li i Srbi poštuju neki paganski praznik?
Zanimljivo je da i u Srbiji postoji praznik paganskog porekla kao što je Noć veštica - reč je o Belim pokladama. Prema narodnom običaju, deca obilaze roditelje, nose im na dar flašu pića i razne poklone.
Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post. Kada uđe u kuću, ljubi ruku tastu i govori: "Oprostidedo", a tast mu odgovara: "Neka ti je prosto sinko".
U domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.
Narodni običaji za ovaj praznik se razlikuju
U Pčinji na današnji dan naprave velike gomile slame na sred sela, i zapale ih. Ta vatra se naziva krleštica ili karavešnica.
Na Kosovu se se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove "mačka".
Inače, poklade su narodni praznik rasprostranjen u Evropi i Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća.
Dan posle Belih poklada, za pravoslavne vernike počinje prva nedelja posta. Višenedeljni veliki Vaskršnji ili Časni post završava se praznikom Vaskrsenja Isusa Hrista – Vaskrsom.
Nakon svega postavlja se pitanje da li je greh slaviti Noć veštica. Đakon Stevan Jovanović je otkrio, da li zaista možemo da budemo istinski vernici, a da obeležavamo i Noć veštica?
- Praznik "Noć veštica" nije proslava, bar ne u pravom smilu te reči, jer oni koji slave određeni praznik, imaju ideju i osećaju smisao tog praznika. Ovo je više povod za društveni događaj, nego što je slavljenje praznika - rekao je đakon Stevan Jovanović i dodaje:
- Ljudi koji obeležavaju "Noć veštica" umesto hrišćanskog praznika Sveti Luka ne čine nikakav greh, ali bi svakako trebalo da obeležavaju naše praznike, u ovom slučaju, Svetog Luku i Svetog Petra Cetinjskog.
(Kurir.rs/I.M.)
Bonus video: