Evropska Komisija preporučuje otvaranje novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom u okviru klastera tri, a od Beograda očekuje da ubrza reforme u vladavini prava, uskladi se sa spoljnom politikom Unije i primeni sve sporazume postignute u dijalogu sa Prištinom, navodi se u godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Evropska komisija će u sredu u Briselu objaviti godišnje izveštaje o napetku o reformama za sve zemlje u procesu pristupanja EU.
Takozvani “paket proširenja” sa izveštajima za deset zemalja među kojima je i Srbija predstaviće visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednost Žozep Borel i evropski komesar za proširenje i susedstvo Oliver Varhelji.
Vladavina prava, normalizacija odnosa sa Prištinom i usklađenost sa zajedničkom spoljnom politikom EU, uključujući i sankcije prema Rusiji su teme koje su evropski zvaničnici stavili u prvi plan izveštaja
Četvrti put za redom u godišnjem izveštaju Evropska komisija je ponovila ocenu da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje sledećih poglavlja u okviru klastera tri o konkurenciji i inkluzivnom rastu. Zemlje članice nisu dale zeleno svetlo za otvaranje u prethodne tri godine, a kakva je politička odluka ovog puta biće poznato u decembru.
Izveštaj navodi da Vlada Srbije “i dalje članstvo u EU označava kao strateški cilj”, ali ocenjuje da su prevremeni izbori i prekid u radu vlade i parlamenta usporili napredak reformi.
“Potrebna je snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politike, kao i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje EU u svim uključenim institucijama, kako bi Srbija mogla da ubrza pregovore o pristupanju EU”
Od srpskih vlasti se traži da, kao stvar prioriteta, "mnogo aktivnije i objektivnije komuniciraju o pristupanju Uniji” i da se suprotstave dezinformacijama u nacionalnim medijima.
Ograničen napredak u oblasti vladavine prava
U ključnoj oblasti vladavine prava u okviru poglavlja 23 postignut je “ograničeni napredak” u prošloj godini, ocenjuje Evropska komisija. U oblasti pravosuđa Evropska komisija je takođe dala ocenu “ograničeni” napredak.
Navodi se da je ”određeni napredak” postignut u oblasti borbe protiv korupcije, usvajanjem antikorupcijske strategije za period 2024-2028.
U oblasti slobode izražavanja i medija nije bilo napretka, a preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja nisu usvojene, navodi komisija.
Od Beograda i Prištine se traži puna primena sporazuma o putu ka normalizaciji i Ohridskog sporazuma, uz ocenu da tu nije bilo dovoljnog napretka. Komisija podseća da je “konstruktivan” angažman u dijalogu preduslov za korišćenje sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Govoreći o sukobu u Banjskoj iz septembra prošle godine, izveštaj navodi da od Srbije očekuje da ”u potpunosti sarađuje i preduzme sve neophodne mere kako bi brzo privela pravdi počinioce napada na severu Kosova”.
Očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine
Od Prištine se traži da započne proces koji « vodi formiranju Zajednice srpskih opština, na osnovu predloga statuta EU iz oktobra prošle godine. Od Beograda se očekuje da paralelno započne primenu svojih obaveza iz sporazuma, priznavanjem “dokumenata, simbola i institucija Kosova”
“Sporazum je pravno obavezujući za obe strane, a njihova konstruktivnost ocenjivaće se isključivo na osnovu primene” , naglašava izveštaj.
Bilo kakve formalnosti oko načina usvajanja sporazuma ne treba da stoje na putu njegove pune primene, navodi Evropska komisija i naglašava da su strane obavezne da primene i sve prethodne sporazume u okviru dijaloga.
Godišnji izveštaj navodi da je Srbija zadžrala visok nivo odnosa sa Rusijom i intenzivirala odnose sa Kinom, što, kako se navodi, otvara pitanja o “strateškom opredeljenju Srbije”
Komisija navodi da se Srbija, posle agresije Rusije na Ukrajinu, uskladila sa nekim stavovima EU u međunarodnim telima, uključujući i Generalnu Skupštinu UN. Navodi se i da Srbija sarađuje sa EU po pitanju zaobilaženja sankcija Rusiji i u pružanju humanitarne pomoći Ukrajini.
S druge strane, izveštaj naglašava da se Beograd nije uskladio ni sa jednom restriktivnom merom prema Rusiji, niti sa većinom izjava Visokog predstavnika Borela o ovoj temi. Po oceni EK, usklađenost Srbije je sa 54 odsto u 2023 godini opala na 51 odsto u 2024 godini.
O napretku u ekonomiji
Ekonomski parametri su uglavnom pozitivno ocenjeni u godišnjem izveštaju.
“Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i postigla je određeni napredak u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije. Odgovarajuće čvrsta monetarna i fiskalna politika pomogla je obaranju inflacije, dok je ekonomski rast na putu oporavka”, ocenjuje Evropska komisija.
Godišnji uzveštaj je ključni dokument Evropske komisije na osnovu kojeg se procenjuje napredak zemalja kandidata na putu ka članstvu u EU. Polazeći od ovog izveštaja zemlje članice će u decembru usvojiti zaključke o proširenju i doneti odluke o daljim koracima u ovom procesu.
Bonus video: