PREDSEDNICA GRUZIJE NE ODUSTAJE: Tvrdi da su parlamentarni izbori lažirani, traži međunarodnu istragu

Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak kako bi se naterale gruzijske vlasti da preispitaju zvanično saopštenje o rezultatima izbora i sprovela međunarodna istraga.

Reuters

Predsednica Gruzije Salome Zurabišvili tvrdi da su parlamentarni izbori lažirani. Na pitanje novinara Radio Frans Internasional (RFI) o najavama Centralne izborne komisije (CIK) Gruzije da će ponovo izvršiti "delimično prebrojavanje glasova", Zurabišvili je izjavila da ne očekuje ništa od te komisije koju je optužila za pristrasnost, prenosi Rojters.

Umesto toga, pozvala je međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak kako bi se naterale gruzijske vlasti da preispitaju zvanično saopštenje o rezultatima izbora i sprovela međunarodna istraga.

Demonstranti su se okupili ispred zgrade parlamenta u centru Tbilisija dok rastu kritike zbog neregularnosti glasanja. Gruzijski izborni posmatrači su tvrdili da su otkrili šemu prevare velikih razmera koja je promenila ishod izbora u korist vladajuće stranke, preneo je Gruzijski servis Radija Slobodna Evropa.

Zvanični rezultati izbora u subotu dali su vladajućoj partiji Gruzijski san više od 54 odsto glasova, dovoljno da zadrži kontrolu nad vladom.

Na protestu se okupljenima obratila i predsednica Gruzije Salome Zurabišvili, te je obećala da će braniti put Gruzije ka Evropskoj uniji.

Ko je Salome Zurabišvili?

Salome Zurabišvili rođena je 1952. godine u Parizu u porodici gruzijskih emigranata, koji su napustili Gruziju nakon sovjetske okupacije 1921. godine. Njeno obrazovanje obuhvata prestižne francuske institucije poput Instituta političkih nauka u Parizu, a dodatno je započela master studije na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Pre ulaska u gruzijsku politiku, Zurabišvili je od 1974. godine radila u diplomatskoj službi Francuske, obavljajući važne misije u Rimu, Ujedinjenim nacijama, Briselu i Vašingtonu. U Gruziju je prvi put doputovala 1986, a 2003. godine imenovana je za ambasadorku Francuske u Gruziji.

EPA 

Politička karijera u Gruziji

Pošto je francuski diplomatski kor napustila 2004. godine, politički se angažovala u Gruziji na poziv tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija. Postala je prva žena na mestu ministra spoljnih poslova u zemlji, gde je služila od 2004. do 2005. godine. Međutim, njena ministarska karijera bila je obeležena konfliktima sa članovima Parlamenta i kritikama gruzijskih diplomata, zbog čega ju je premijer Zurab Nogaideli povukao sa funkcije. Iako je napustila francusku diplomatsku službu, gde je i kao ministarka primala platu, najavila je da će nastaviti politički rad u Gruziji.

Zurabišvili se zatim pridružila opoziciji, ali nije imala značajnijeg uspeha. Godine 2010. privremeno napušta politiku i zemlju, nakon imenovanja za koordinatora UN panela za Iran. Tri godine kasnije vratila se u Gruziju i kandidovala na predsedničkim izborima, no kandidatura joj je odbijena zbog dvojnog državljanstva.

EPA David Mdzinarishvili 

Njen politički povratak u Gruziju bio je uspešan tek 2018. godine, kada je kao nezavisni kandidat, uz podršku vladajuće stranke San, pobedila Grigola Vašadzea u drugom krugu predsedničkih izbora i postala prva žena na čelu Gruzije. U kampanji je obećala da će balansirati odnose sa Rusijom i Zapadom, što je nastavila i kroz predsedničku funkciju. Ti izbori su takođe bili poslednji u kojima je predsednik Gruzije biran direktno; prema novom Ustavu, buduće predsednike biraće Parlament.

Evropski kurs i izazovi

Salome Zurabišvili se snažno zalaže za evropski put Gruzije, što je i istakla u nedavnom intervjuu za Euronews, gde je parlamentarne izbore u oktobru opisala kao „referendum o Evropi“. „Kroz izbore ćemo imati priliku da se vratimo na evropski put. To neće biti obični izbori; to će biti izbori na kojima ćemo zaustaviti ovo skretanje s puta,“ naglasila je Zurabišvili. Smatra da Gruzija mora jasno izraziti volju za integracijom sa Evropom, i to kroz demokratske procese poput predstojećih izbora.

EPA/David Mdzinarishvili 

Zurabišvili je takođe izrazila zabrinutost u vezi sa potencijalnim policijskim nasiljem tokom političkih protesta, napominjući da bi istrage brutalnosti mogle naići na prepreke i dovesti do eskalacije nasilja. Smatra da su ovi izazovi rizik za stabilnost u zemlji i da dodatno usložnjavaju političku situaciju.

Ona je stavila veto na takozvani „ruski zakon” čije je donošenje dovelo do masovnih protesta širom zemlje.

Profimedia 

Na pitanje o ruskom uticaju u Gruziji, Zurabišvili je kategorički izjavila da „u Gruziji ne postoji rusko iskušenje“, već „ruski manevri“ koji dolaze od određenih vođa. Naglasila je kako gruzijsko stanovništvo ne gaji interes za ruske vrednosti i dodala: „Nema iskušenja da se vratimo pod ruski uticaj, posebno sada kada vidimo kakva je Rusija danas“.

Sa ovom jasnom vizijom o budućnosti Gruzije kao dela Evrope, Salome Zurabišvili ostaje ključna figura koja se snažno zalaže za evropski kurs i demokratizaciju zemlje, dok istovremeno balansira složene odnose sa Rusijom.

Kurir.rs/Nova/Rojters/Agencije/Preneo: P. P. 

Bonus video: 

This browser does not support the video element.

04:35
Struka objašnjava izbornu groznicu u Gruziji - Kako Rusija koristi prošlost da oblikuje budućnost? Izvor: Kurir televizija