Sve vesti
Svetislav Basara

FAMOZNO: TR­A­K­T­AT O MONOMANIJI

Svetislav Basara
Sre, 30.10.2024. 14:00h 
Foto: Kurir

Mo­no­ma­ni­ja je dru­štve­no na­j­pri­hva­tlji­vi­ja du­še­v­na bo­le­st, od ko­je, po mo­joj lai­č­koj pro­ce­ni, bo­lu­je na­j­ma­nje 80% po­pu­la­ci­je Sr­bi­je, ako ko­ja sve­jed­no na­no­si ve­li­ke šte­te po sr­p­sku isto­ri­ju i ži­vot.

Na­j­pre da vi­di­mo šta je to mo­no­ma­ni­ja. Evo šta ka­že in­te­r­net. „Mo­no­ma­ni­ja je pa­r­ci­jal­ni men­tal­ni po­re­me­ćaj obe­le­žen op­sed­nu­to­šću jed­nom je­di­nom stva­ri ili ide­j­nim sa­dr­ža­jem, sve do op­sed­nu­tos­ti tim ira­cio­nal­nim ko­m­ple­k­som mi­sli kao fi­k­snom ide­jom; to je bo­le­sni na­gon za isti­ca­njem sa­mo­ga se­be kao izu­ze­t­ne li­č­nos­ti, ili na­gon za be­smi­sle­nim ra­d­nja­ma. Izvan te fi­k­sne ide­je, oso­ba za­hva­će­na mo­no­ma­ni­jo, je sa­vr­še­no men­tal­no zdra­va.“


Pre­po­zna­je­te li u ovoj de­fi­ni­ci­ji ne­kog iz svo­je bli­že i da­lje oko­li­ne ili mo­žda ne­ku li­č­nost iz svih obla­sti ži­vo­ta i ra­da. Ako ne pre­po­zna­je­te, to zna­či da ste i sa­mi mo­no­man. Ve­ro­vat­no­ća je ve­li­ka 8:2. Mo­no­ma­ni po­j­ma ne­ma­ju da su mo­no­ma­ni.


Mo­no­ma­ni­ji je bi­t­na sa­ma mo­no­ma­ni­ja, obje­k­ti mo­no­man­ske op­sed­nu­tos­ti su od dru­gos­te­pe­nog zna­ča­ja. Mo­je in­te­re­so­va­nje za fe­no­men mo­no­ma­ni­je da­ti­ra s kra­ja osa­m­de­se­tih go­di­na XX ve­ka, ka­da sem se na­šao zdra­vo uzi­bre­ćen - što sa­mo go­vo­ri ko­li­ki sam bio mlad ma­j­mun - či­nje­ni­com da su di­l­be­ri/ke ko­ji su do ju­če bi­li op­sed­nu­ti di­ja­le­k­ti­č­kim ma­te­ri­ja­li­z­mom, Ti­tom i par­ti­jom, sle­de­ćeg da­na pos­ta­li op­sed­nu­ti pra­vo­sla­vljem - pa­r­don, sve­to­sa­vljem - i na­ci­jom.


Mno­go go­di­na ka­sni­je ova­ko sam to tu­ma­čio. Sto­že­r­ni obje­kat pret­hod­ne mo­no­ma­ni­je - na­j­ve­ći sin svih na­ših na­ro­da i na­rod­nos­ti, drug Ti­to - u jed­nom tre­nu­t­ku je umro, ko­mu­ni­sti­č­ka mo­no­ma­ni­ja je sta­la da se ofu­ca­va, biz­nis je po­čeo da pro­pa­da, pa je iz za­mr­zi­va­ča isto­ri­je izva­đe­na mo­no­ma­ni­ja ko­ja je pret­ho­di­la ko­mu­ni­z­mu, sr­p­ski na­cio­na­li­zam.


Ta mo­no­ma­ni­ja je i da­lje „na sna­zi“. Ako kao po­če­tak na­cio­na­li­sti­č­ke mo­no­ma­ni­je „okru­gli­ne“ bro­ja ra­di (ma­da je stvar po­če­la ra­ni­je) uz­me­mo go­di­nu de­ve­de­se­tu, pre­ma mo­jim pro­ra­ču­ni­ma - sa­gla­sno ko­ji­ma je rok tra­ja­nja sr­p­skih mo­no­ma­ni­ja 40 go­di­na (plus, mi­nus pet) - sle­de­ća mo­no­ma­ni­ja bi tre­ba­lo da „stu­pi na sna­gu“ go­di­ne 2030.


Ka­kva će sle­de­ća mo­no­ma­ni­ja bi­ti, ko će (i šta će) bi­ti njen sto­že­r­ni obje­kat, to ne znam. A i bo­li me qw­rz. Ako i do­ži­vim 2030, bi­će mi sve­jed­no, ku­ži­te, sta­ri mo­ji. Ali ova­ko odo­ka­ti­v­no ce­nim da će to bi­ti ne­ka no­va fo­r­ma ko­mu­ni­z­ma. Nai­me, za di­ja­le­k­ti­ku mo­no­ma­ni­je po­god­ni su sa­mo le­vi i de­sni ek­tre­mi­z­mi.


Ide­mo da­lje. Mo­no­ma­ni­ja je - bar u slu­ča­ju Sr­bi­je - za­ra­zna. La­ko se pre­no­si na dru­ge. Ovo ni­je mo­ja ku­hi­nj­ska pro­ce­na, ne­go nau­č­na či­nje­ni­ca; psi­ho­lo­gi­ja odav­no go­vo­ri o psi­hi­č­kim epi­de­mi­ja­ma.


Ali vi­đi sad vra­ga. Za­hva­lju­ju­ći „na­šim po­se­b­nos­ti­ma“, u Sr­bi­ji sva­ka mo­no­ma­ni­ja ima i kon­tra­mo­no­ma­ni­ju. Za va­k­ta SF­RJ-ota - i za ži­vo­ta sto­že­r­nog obje­k­ta ko­mu­ni­sti­č­ke mo­no­ma­ni­je - kon­tra­mo­no­ma­ni­ma ni­su cve­ta­le ru­že. Da­le­ko od to­ga. Bi­li su pod bu­d­nim okom slu­žbe, zna­te ko­je. A bi­va­lo je, bo­g­me, i de­ge­ne­ka.


Ali gle opet pa­ra­do­k­sa. Tra­n­zi­ci­ju iz ko­mu­ni­sti­č­ke u na­cio­na­li­sti­č­ku mo­no­ma­ni­ju ni­su spro­ve­li kon­tra­mo­no­ma­ni, ne­go ko­mu­ni­sti­č­ki mo­no­ma­ni. Vai­sti­nu je Sr­bi­ja ve­li­ka ta­j­na, zar ne. Pre­ka­r­da­ših. Na­sta­vak u su­tra­šnjem bro­ju.

Svetislav Basara

Svetislav Basara, rođen 1953, Prozni pisac i kolumnista, Živu u Beogradu.