Ali retko koja ličnost je u tako kratkom vremenu, kao Žizel Peliko, uspela da razbije duboko ukorenjene predrasude i stvori novi prostor za razgovor o seksualnom nasilju.Da postoji Nobelova nagrada za hrabrost i ljudskost, ne postoji sumnja da bi Peliko bila dostojna tog priznanja, za ono što predstavlja, za snagu koju pokazuje, za sve ono što nas uči o tome šta znači biti žrtva i istovremeno pobednik. Njeno ime ovih nedelja odjekuje širom sveta, simbolizujući borbu protiv nasilja, predrasuda i stida.
Slučaj Žizel Peliko, izuzetno potresan i pun bola, nosi poruku koja daleko prevazilazi granice njenog ličnog iskustva. Njena priča razbija bezbroj predrasuda o seksualnom nasilju, rušeći društvene zablude koje se iznova postavljaju pred svaku žrtvu. Godinama su žene slušale kako ih okrivljuju zbog toga što su „izazvale“ nasilnike - što su obukle „provokativnu“ odeću, što su bile na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme“. U slučaju Žizel Peliko, žrtva nije bila na ulici, nije bila u baru niti je poslala „pogrešan signal“. Bila je u sigurnosti svog doma, silovali su je muškarci iz njenog najbližeg okruženja, oni koje je smatrala prijateljima, čak i komšijama. S njenim slučajem padaju u vodu i duboko ukorenjeni stereotipi o „idealnoj“ žrtvi i „idealnom“ silovatelju. Napadana je dok je bila onesvešćena, nesposobna da se brani, u rukama ljudi koji su u društvu viđeni kao ugledni građani. To su muškarci koji su ujutru vodili decu u vrtić, odlazili na posao, živeli kao deo zajednice. Ona je pokazala da silovatelji nisu stranac iz mraka, već osobe koje možemo sresti svakog dana, ljudi za koje i ne sumnjamo da su sposobni za takav čin. Žizel Peliko je, i pored ogromne traume, stala pred svet s jasnom porukom: Sram treba da osećaju nasilnici, a ne žrtve. Ona nema čega da se stidi; njen stid nije njen teret, već teret onih koji su izvršili zločin nad njom. Time menja osnovu na kojoj posmatramo seksualno nasilje, uzimajući osećanje sramote i vraćajući ga tamo gde i pripada - počiniocima, a ne žrtvama. U ovom kontekstu, Žizel Peliko nije samo žrtva - ona je svetionik za sve žene i muškarce, mlade i stare, koji su pretrpeli nasilje i čiji glasovi su ostali nečujni zbog srama i stigme. Njena borba je univerzalna i govori o hrabrosti da se istina ispriča uprkos društvenim normama, o hrabrosti da se preživi i prevaziđe ono što se neizrecivo teško može objasniti. Kroz njen primer, svet ima priliku da promeni način na koji posmatra žrtve i počinioce, da stvori empatiju umesto krivice i osudu tamo gde je potrebna.
Žizel Peliko je heroina našeg vremena. Njena snaga i hrabrost pokazale su da se promene za koje smo mislili da su nemoguće dešavaju upravo onda kada jedna osoba, poput nje, stane pred svet bez maske i podeli svoju istinu. Da li je potrebno još nešto da se kaže? Peliko je već promenila svet. Ostaje na nama da tu promenu prihvatimo, da ne dopustimo da se njen glas izgubi u vremenu i da nastavimo njenu borbu. Jer, kao što nas je naučila, žrtva nema čega da se stidi - sram je, konačno, promenio stranu.