U vezi sa razlozima zbog kojih njegovo ministarstvo predlaže izmene i dopune Zakona o oglašavanju, koje su blago rečeno primer besmisla i pokušaja dodvoravanja širim narodnim masama u ministrovoj suludoj borbi protiv igara na sreću. Na stranu što ministar koristi argumente koje inače koristi i stranka Dragana Đilasa i koji su apsolutno zasnovani na paušalnim ocenama o navodnom broju zavisnika od igara na sreću, a sve s ciljem da se bez ikakvog razloga udari na industriju igara na sreću, ali bogami i na medije, kojima se kroz ove izmene izbija ozbiljan deo prihoda od reklama iz džepa. Dodatno, uvesti kao zakonsko rešenje da zabranjujete javnim ličnostima da reklamiraju kladionicu vrhunac je gluposti, jer time glumcima, pevačima, sportistima i mnogim drugim poznatim osobama izbijate iz džepa prilično dobre honorare i, protivno Ustavu, ograničavate im da rade ono za šta su plaćeni. Takva odredba inače ne postoji nigde u svetu, naprotiv. Svuda na Zapadu poznate ličnosti reklamiraju kladionice, veliki klubovi nose reklamu za kladionicu na dresu i nikom živom to ne smeta do našim savremenim Kardeljima.
No, vratimo se na zabranu reklamiranja kladionica koju će eventualno ove izmene i dopune predvideti. Inače, sadašnji zakon je apsolutno dobar, samo što ga država iz nekog suludog razloga ne primenjuje. Postavlja se pitanje zašto država pribegava donošenju ovako besmislenih izmena i dopuna Zakona o oglašavanju, kada već ima izuzetno dobre odredbe i potrebno je samo da ih primeni. Pod izgovorom da se tako država bori protiv kockanja kao bolesti zavisnosti i maloletničkog kockanja, doneta je odluka da se ubije industrija i sve što ona donosi. Elem, legalne kladionice nisu problem državi. Naprotiv, one su ogromne platiše poreza, veliki humanitarni davaoci, finansijeri sportskih društava, malih sportova, izgradnje igrališta, terena, davanja za bolnice, Crveni krst... Problem su nelegalne kladionice, pa neka država pokrene akciju zatvaranja nelegalnih kladionica i sprečiće i zavisnost i maloletničko kockanje. Pošto je očito nesposobna da do kraja reši taj problem, pribegava populističkoj meri i dodvoravanju javnosti - uništenju industrije igara na sreću. Dodatno, uništava i medije, jer oni žive od tih reklama, a u eri apsolutnog opadanja gledanosti televizija i čitanosti pisanih medija, pa samim tim i prihoda od marketinga, ukidanje ovako značajnih sredstava samo su nož u srce medijima. Još dublje ako se ide, jasno je da će ovakve mere odgovarati samo SBB i Sport klubu, jer će kladionice moći da se reklamiraju samo na sportskim kanalima, što znači koliko se bude davalo Areni, jednako će ići i na Sport klub, čime se vlast pokazuje kao veliki darodavac para Šolaku.
Otuda, apelujem da se ovako sulude izmene i dopune zakona zaustave i da se prekine sa populizmom i dodvoravanjem masama. Te iste kladionice zapošljavaju ogroman broj ljudi, kad god zatreba, prve daju novac za razna doniranja, ozbiljni su poreski obveznici i ovakvo ophođenje prema legalnim priređivačima igara na sreću ne služi na čast nikom, koliko god da populističke mere koje predlaže lepo zvuče masama.