Ubistvo Aleksandra Kneževića Kneleta 28. oktobra 1992. godine danima je punilo novinske stupce, ali i čitulje beogradskih novina! Od Kneleta, koji je ubijen u apartmanu 331 hotela "Hajat" pod i dalje nerazjašnjenim okolnostima, opraštali su se tada drugovi, među kojima su bili braća Bambalić, Romeo Savić, Mirko Tomić Bosanac, Klopa, Falke, Nil, Stojke, Konta, Kačavenda, Mija, Žuća, Goran, Mirza, Šućur, Rus, Ajkula, Dugi, Steva Nosati, ali i mnogi drugi. Igrom sudbine, mnogi od onih koji su se tada orpštali od Kneleta u godinama koje su došle završili su na istim, crno-belim čituljama u štampi!
Jednu od čitulja dali su tada i pripadnici voždovačkog klana među kojima su bili Miodrag Mija Baškalović, Ivan Cvetković Žuća i Goran Vuković Majmun. Miodrag Mija Baškalović jedan je od retkih "žestokih momaka" iz tog perioda koji je preživeo i danas živi povučeno. Mediji su ga poslednji put pominjali krajem januara 2017. godine kada su pisali da je uhapšen po potrazi Petog odeljenja beogradske policije zaduženog za rasvetljavanje požara i eksplozija, ali je on to demantovao.
Ivan Cvetković Žuća bio je jedan od najboljih prijatelja Aleksandra Kneževića i kum Dejana Stojanovića Keke s kojim je odrastao. Bio je optužen da je 22. aprila 1995. ubio Ivicu Tasića, ali je oslobođen zbog nedostatka dokaza. Likvidiran je 1997. godine kada je upao u zamku u stanu u koji su ga pozvali "prijatelji".
Goran Vuković Majmun, osim što je bio vođa voždovačkog klana, najpoznatiji je i po tome što je 1986. u Frakfurtu ubio Ljubomira Magaša zvanog Ljuba Zemunac. Ubijen je 12. decembra 1994. godine u Beogradu, a istražitelji su na mestu zločina našli 168 čaura.
Jednu od čitulja za Kneleta dala su i braća Nenad i Predrag Asanović, u javnosti poznati kao braća Bambalić. Oni se već godinama bave menadžerskim poslovima i prodajom fudbalera, a poslednji put se ime jednog od njih pojavilo u javnosti 2015. godine kada je Nenad Asanović ranjen u svom kafiću na Banovom brdu.
Telo Romea Savića nađeno je 8. novembra 1994. godine ispred njegove kuće, a obdukcija je pokazala da je umro posle ispijanja tableta koje su trebale da neutrališu dejstvo kokaina.
Srđan Kačavenda, koji je takođe dao čitulju za Kneleta, prezeo je voždovački klan posle ubistva Vukovića, a poslednji susret sa pravosuđem je imao 2017. kada je osuđen na godinu dana zatvora zbog otmice i pokušaja iznude novca.
Na listi onih koji su se oprostili od Kneleta bio je i Branislav Lainović Dugi koji je i sam ubijen 20. marta 2000. ispred hotela "Srbija" u Beogradu dok je stajao pored kioska. Dejan Milenković Bagzi, pripadnik "surčinskog", a kasnije "zemunskog klana", svedočio je kasnije da su po nalogu Dušana Spasojevića, Lainovića ubili Sretko Kalinić i Miloš Simović i da je Simović posle zločina seo u kola, pustio muziku i počeo da peva.
Među mnogobrojnim čituljama koje su naslovljene "Kneletu" ističe se i jedna od izvesne Nataše. U njoj piše: "Uvek ću se sećati Saše."