Davio ih, mučio i silovao, a onda fotografisao njihova mrtva tela: Ovo je istina o čoveku koji je ubio više od 130 ljudi
Da su neki događaji mogli da predvide budućnost, pokazuje da je Rodrigo Žak Alkala Bukvor izbačen iz vojske 1964. zbog optužbi za seksualni napad.
Film "Woman of the Hour" osvojio je gledaoce na platformi Netflix. Nakon što su na Netflixu već predstavljeni negativci poput Džefrija Damera, Vekne, Franka Andervuda i Pabla Eskobara, na red je došao serijski ubica Rodni Alkala.
Istinita priča o takmičenju emisije "The Dating Game", iza kog se nalazila mračna priča, stigla je na striming platformu prošli petak i tako podigla interesovanje za slučaj koji je šokirao SAD sedamdesetih.
Da su neki događaji mogli da predvide budućnost, pokazuje da je Rodrigo Žak Alkala Bukvor izbačen iz vojske 1964. zbog optužbi za seksualni napad. Međutim, u doba površnih provera, producenti šoua "The Dating Game" nisu imali ništa drugo da saznaju osim da je uspešan fotograf kom je otac pomogao da započne karijeru.
Ono što će se kasnije saznati jeste da je izvršni producent hteo da zaustavi njegovo učešće, ali njegov kolega ga je ipak uzeo u emisiju jer je bio zgodan, uprkos tome što se nalazio na listi najtraženijih zločinaca u SAD. Od tri muškarca, Alkala je bio taj koji je na kraju osvojio sastanak sa Šeril Bredšo.
Prvi zločin izvršio je još 1968. godine, kada je silovao i pretukao osmogodišnju devojčicu Tali Šapiro. Kada je pronađena, Alkala je već pobegao s mesta događaja u Nju Hempšir, gde se zaposlio u dečjem kampu kao savetnik, a devojčica je provela 32 dana u komi. Uprkos teškim povredama, uspela je da se izvuče.
Njegova tajna bila je razotkrivena 1971, kada se našao na FBI listi 10 najtraženijih zločinaca. Na kraju je bio uhapšen i osuđen, ali pušten je nakon 17 meseci.
Ubrzo nakon izlaska iz zatvora, ponovio je zločin, kada je, ponudivši vožnju do škole, napao 13-godišnjakinju. Tada se vratio na dve godine u zatvor, iz kog je izašao 1976. godine. Za "novi početak" odabrao je Los Anđeles, gde je već proveo deo odrastanja, u kom je radio kao fotograf i tako dolazio do svojih žrtava gnusnih zločina.
Žrtve bi namamio u svoj studio pozivom na poziranje za svoj portfolio.Potom bi ih davio dok se ne bi onesvestile,a kad bi se ponovo probudile, mučio bi ih, silovao i na kraju ubio - pre nego što bi im premestio udove u eksplicitne položaje i fotografisao njihova gola mrtva tela.
Među njegovim žrtvama su se našle i Džil Barkomb (18), medicinska sestra Džordžija Viksted (28), sekretarica Šarlot Lamb (32) i Robin Kristin Samso (12), posle čije nasilne smrti je napokon uhapšen 1979. godine.
Sud je na kraju osudio Alkalu na smrt, ali je dva puta žalbom uspeo da obori presudu, zbog čega je suđenje bilo tri puta na početku. Međutim 2003. godine, državni advokat Met Marfi zatražio je testiranje njegovog DNK, što ga je povezalo s još četiri slučaja ubistva. To je dovelo do konačne presude 2010. godine, kada je konačno osuđen na smrt.
Dobio je još 25 godina 2013. godine nakon priznanja krivice za još dva ubistva, a ponovo je optužen 2016. nakon što ga je DNK dokaz povezao sa smrću 28-godišnje žene 1977. godine.
Iako je tačan broj ljudi koje je ubio nepoznat, Associated Press je preneo kako je možda ubio do 130 ljudi širom zemlje.
Preminuo je 2021. godine u 77. godini života. Jedna od njegovih retkih preživelih žrtava Tali Šapiro, koja je čak bila u sudnici 2010. godine, tada je izjavila za New York Times: "Ova planeta je bolje mesto bez njega, to je sigurno."
(Kurir.rs/ Dnevnik.hr/ L. S.)
Bonus video