Život Enca Ferarija bio je protkan tugom, najviše zbog činjenice da je živeo u vreme dva Svetska rata, ali uprkos tome ostavio je veliki trag u svetu.
Ferari potiče iz bogate porodice koja nikada nije oskudevala ni u čemu. Sve do Prvog svetskog rata kada su muški članovi familije Ferari otišli da brane otadžbinu. Enco je tada za dlaku izbegao smrt, ali ne i njegovi otac i brat koji su poginuli na ratištu.
Porodica je ubrzo bankrotirala, a Enco se sa majskom i sestrom našao na rubu egzistencije. Onda je uzeo stvar u svoje ruke i odlučio da ostvari dečački san i veliku životne želju pretvori u delo.
Kansije će se ispostaviti da je to bio pravi potez koji mu je doneo enormno bogastvo!
Prvo je potražio je posao u Fijatu ali je bio odbijen. Kako nije imao nikakve druge izglede da se zaposli, Ferari se na kraju zaposlio u jednoj manjoj automobilskoj kompaniji "CMN" (Costruzioni Meccaniche Nazionali), gde je redizajnirao karoserije starih kamiona i pretvarao ih u mala putnička vozila. Tu je počeo da se trka 1919. godine. Zatim je počeo da vozi trke za Alfa Romeo ali je nakon nekoliko godina uvideo da nije dobar vozač koliko je mislio. Uloživši sve što mu je ostalo počinje da priprema automobile Alfa Romea za vožnju.
Jedno od najpoznatijih obeležja svih vremena, Ferarijev konjić, prvi put se pojavio na borbenim avionima kojima je za vreme Prvog svetskog rata pilotirao Frančesko Baraka.
Enco Ferari se 1923. godine posle jedne trke upoznao sa Barakovim roditeljima i oni su mu predložili da, "za sreću" i uspomenu na njihovog sina heroja koji je poginuo pre kraja rata, doda konjića na svoj trkački automobil.
Žuta, zvanična boja Modene, rodnog grada Enca Ferarija, uzeta je kao pozadina, i legenda je rođena. 1931. godine znak propetog konja je postao obeležje marke.
Inače, rivalstvo između "Lamborginija" i "Ferarija", kompanija koje prave neke od najlepših automobila na svetu, u to vreme poprimilo je mitske razmere.
Ferari je u javnosti pažljivo hvalio vozače koji rizikuju svoje živote za njegov tim, insistirajući na tome da su za svaku dobijenu trku podjednako zaslužni automobil i vozač.
Međutim, njegov dugogodišnji prijatelj i računovođa kompanije Karlo Benci rekao je da je u privatnom životu Ferari govorio „da je automobil zaslužan za svaki uspeh”.
Enco Ferari je preminuo 14. avgusta 1988. godine u Maranelu kada je napunio 90 godina života. Vest o njegovoj smrt objavljena je tek dva dana kasnije da bi se, na njegov zahtev, nadoknadila zakasnela registracija njegovog rođenja. Prvi automobil koji je nosio njegovo ime počeo je da se proizvodi 2003. godine kao Enco Ferari.
(Kurir sport)