I pored toga što se na terenu Mastersa u Parizu nalaze bivši osvajač Hačanov i ovogodišnji šampion Montreala Popirin, odnosno trostruki osvajač turnira serije 1000 u Monte Karlu Cicipas i jedan od onih kojima je ta titula na domak ruke – Serundolo – u medijskim krugovima koji prate pretposlednju “hiljadarku” sezone najradije se priča o odsutnima - Sineru i Đokoviću.
Vruća tema Sinerovog doping slučaja i očekivane reakcije svetske antidoping agencije WADA je, zanimljivo, u glavama (I perima) najeminentijih teniskih komentatora blisko povezana sa njegovim narednim nastupima – na Završnom Mastersu u Torinu, Dejvis Kupu u Malagi – i na prvom Slemu sezone u Melburnu. Skoro jednoglasni u stavovima su Frank Ramela, vodeći teniski komentator L’Ekipa, Enriko Milani, teniski autor “Formula tenis” iz Italije i Pol Hojzer - teniski komentator TV Kanala Skaj Nemačka: Siner će teško izbeći da bude suspendovan od strane WADA.
Ono što ovaj krug komentatora ističe, a sa čime se slaže i Kurir, je da je ovo primerni slučaj “politike sporta” i to bukvalno od kada je objavljen. Istovremeno, po tim parametrima će se konačno i odlučivati šta će biti odluka WADA, bazirana na kosturu već dostupnih informacija iz istrage Međunarodne agencije za integritet u tenisu (ITIA). Po stručnim preporukama iz tog domena se upravljao Sinerov tim kroz ceo proces, primarno odloživši objavljivanje slučaja na “velikoj skali” kako bi – kada se to konačno desilo – sve imalo konotacije nepovratno završene priče. Ipak, kako se ipak organski desila “buka” i brojni teniski poslenici izrazili svoje negodovanje ovim povodom, otkriva se i druga komponenta strategije koja je uključivala kupovinu vremena pre – iako dubiozno spore – anticipirane reakcije WADA, probuđene iz bezbedne letargije pozivom na odgovornost u oblasti u kojoj je vodeće telo sa takvim nadležnostima u sportu. I dok se čeka reč iz Montreala, komentatori ističu sledeće faktore koji bi imali uticaj u periodu pred nama.
Sineru će valjati da u dominantnom stilu osvoji Masters u Torinu (a zašto ne i sa kolegama odbrani i Dejvis Kup titulu u Malagi) kako bi dokazao svoju jedinstvenu važnost za teniski ekosistem u aktuelnim zbivanjima. Završiti godinu sa preko 3000 poena prednosti u odnosu na drugoplasiranog, osvojiti osam titula na ATP turneji (2 Slema, 4 Mastersa) i potvrditi status super-heroja pred kime nije više samouveren ni Novak Đoković kreira status novog teniskog “kralja” u odnosu na sve ostale, pa čak i igrača projektovanog da sa njim deli primat – Karlosa Alkaraza. Suspendovati takvu zvezdu na bilo koji duži period bi nanelo štetu tenisu kao platformi zabave, biznisu, medijskom sadržaju – i to će sigurno biti važna tema za razmatranje u krugovima koji bi direktno ili indirektno uticali na donošenje te odluke. Kako je Australijan Open kao prva od četiri najveće produkcije u svetu tenisa ujedno i odskočna daska za celu sezonu, sva je prilika da Siner neće biti “uznemiravan” do njegovog okončanja, a posle bi odluka da bude suspendovan na period od 3 meseca bila nešto sa čime bi tenis mogao da “živi” i premosti do povratka u jeku dela sezone na šljaci. Naravno, Rimski Masters bi bio prava prilika da se Janik vrati i pobedama popravi svoju nešto lošiju reputaciju na najsporijoj podlozi, da bi pred Rolan Garos pozitivna tenzija bila utilitarno vođena do ostvarenje željenih ciljeva. Čak i da se WADA odluči na suspenziju od 6 meseci i time sebi “zakači” još veći bedž važnosti i integriteta, ta odluka ne bi trebala da bude doneta pre završetka Australijan Opena – s tim što bi to u postojećim okolnostima i informacijama o slučaju bilo ekstremno (i pomalo osvetnički), za šta – kao ni za potpunu aboliciju – verovatno nema osnove.
Kada je Novak Đoković u pitanju, stari prijatelj našeg asa Ramela pokazuje najviše razumevanja za potrebu za odmorom posle iznenađujuće iznurujuće sezone u fizičkom i mentalnom smislu, te opravdava odsustvo Novaka iz Pariza i Torina. Sagovornici se slažu u tome da je Novakov najveći neprijatelj – opasnost od povreda, ali se razlikuju po pitanju toga da li je ovoliko duga pauza štetna za Novakov takmičarski ritam čak i ako se radi o nastupu na turniru za više od dva meseca. Milani i Hojzer žale što Đoković – zdrav i prav – ne učestvuje na turnirima koji imaju ikonično značenje za svet tenisa, i pitaju se da li je to možda štetno za njegov imidž pred teniskom i marketinškom javnošću – kojoj je Novak naglo počeo da pridaje više važnosti, a što je konačno uticalo na to da u sezonu 2024 uđe nedovoljno svež. Podsetićemo – tek nekoliko nedelja od bolnog poraza od Italije na Dejvis Kupu je prošlo pre nego što se Novak obreo u Saudijskoj Arabiji na egzibicionom meču protiv Alkaraza, da bi zatim dobrano pre nove godine otišao u Australiju da učestvuje na Junajted Kupu – vidno brendiranom njegovim novim komercijalnim projektom. Odsustvo željene takmičarske forme bilo je više nego evidentno u povratku na američko tle, kao i često prisustvo na brojnim promotivnim aktivnostima pre i posle razočaravajućeg nastupa u Indijan Velsu. Da li su te i takve odluke presudno uticale na raskid dragocenog saradničkog odnosa sa Goranom Ivaniševićem – možda nikada nećemo saznati – ali je činjenica da vlada apsolutna tišina po temi njegovog zvaničnog naslednika (sa kratotrajnom ulogom Zimonjića do Rolan Garosa) indikativna za trenutno stanje po tom izuzetno bitnom pitanju.
Ono o čemu se svi sagovornici slažu je da bi Novakov “rizični gambit” odsustva iz takmičarskog tenisa do Australije radi povratka svežine, motiva, fizičke snage i voljnog momenta u slučaju da donese 25. Grend Slem titulu bio njegov način da “obeleži” tenisku 2025, povrati šampionsku auru pred najvećim takmacima i omogući sebi pametno planiranje ostatka sezone sa serijom važnih trijumfa iza sebe. Pretpostavka je da će, kao deo tog procesa, Đoković nastojati da što pre formira novi stručni tim i imenuje trenera na njegovom čelu koji će odlučno održavati fokus na tenisu, ali i potrebnom opuštanju od svih obaveza – sada uključujući i one nezaobilazne, poslovne. Novakov energetski barometer će se pomno pratiti tokom 2025. kako bi izvršenje planiranog moglo da se sprovodi, uz periodičnu regeneraciju na tome zahvalnim destinacijama i sadržajima – jer će “prolazno vreme” i uspešnost u ostvarenje zacrtanog dalo odgovor na temu – da li je 2025. možda i poslednja (kompletna) takmičarska godina za najboljeg svih vremena? Nada svih sagovornika je da će ga njegova vitalnost, žudnja za nadmetanjem, ljubav za sportom i iskustvo podržati u tome da narednu sezonu pretvori u još jedan povratak u sami vrh – kako bi sve dalje odluke donosio iz pozicije moći i snage.
Ipak, vremena i okolnosti na teniskoj sceni su jasno drugačija sada nego što je to bio slučaj od kraja prve dekade ovog veka – pa će biti izuzetno interesantno videti kako će izgledati Novak Đoković u svom izdanju za 2025. i šta će imati sebi da kaže u slučaju da stvari krenu dobro u Australiji – ili ne. Retko kada su periodi tišine oko Novaka bili ovako dugački kao što se trenutno ukazuje, što on možda i želi.
Vuk Brajović / Kurir sport