Denis Lou se rodio u Aberdenu, u veoma siromašnoj porodici. Otac mu je bio ribar i tim poslom hranio porodicu.
Do 12. godine Denis nije imao cipele, bos je gazio hladne gradske pločnike, a prve kopačke pokolnio mu je komšija, koji je prvi saznao za njegove želje.
Kada je imao para, odlazio je na stadion i kupovao ulaznicu za utakmice lokalnog kluba, a kad nije imao, onda je gledao klubove za čije utakmice je ulaz bio besplatan.
Za prvi klub počeo je da igra već sa 16 godina. Bio je sjajan igrač i u karijeri je postigao preko 300 golova. Kad je započeo karijeru, mnogi su se otimali oko njega jer su želeli da takav talenat igra baš za njihov klub. Jedan od njih bio je i trener Mat Bejzbi, ali je njegova ponuda odbijena. Svakim transferom cena mu je rasla.
Vrlo brzo je prodat Torinu, ali mu se italijanski fudbal nije svideo. Naime, klub mu nije dao dozvolu da igra za reprezentaciju. A sa druge strane, morao je da ide gde god ga je klub poslao, hteo on to ili ne.
„U Italiji sam voleo sve. Hranu, vino, devojke... Ali nisam mogao dugo da izdržim da igram taj njihov defanzivni fudbal. Moj Torino je igrao sa devet igrača na svojoj polovini i dva u napadu“, pričao je Lou po povratku na Ostrvo posle samo godinu dana.
Odluka da ga prodaju Juventusu bila je kap koja je prelila čašu, te je talentobani fudbaler spakovao kofere i otišao kući. Usledio je potpis za Manečster junajted i konačno je Mat Bejzbi uzeo fudbalera 'pod svoje' i napravio od njega igrača svetske klase.
Kad mu je jedan sudija rekao da je 'pametnjaković' koji ne zna da igra, on se požalio Matu, pa su sudiju prijavili fudbalskom savezu. Sudija je strogo kažnjen, a Lou je govorio da je taj događaj zaslužan za njegovo kasnije kažnjavanje na utakmicama.
Probleme su mu stvarali razrokost i desno koleno, koje nikad nije izlečio kako treba. U Mančester junajtedu proveo je 11 godina, te je po broju golova drugi strelac u istoriji kluba.
Nakon fudbala posvetio porodici, supruzi Dijani sa kojom ima petoro dece.
(Kurir sport)