"Išao sam bos od Niša do Beograda, tabani su mi bili puni trnja" Naš glumac život šibao sa svih strana, a od njene smrti se nije oporavio
"Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem."
Legendarni glumac Vlastimir Đuza Stojiljkovićpreminuo je pre devet godina, ostavivši iza sebe bogatu biografiju, mnoštvo čuvenih uloga, ali i tešku životnu priču.
Tokom svoje blistave karijere Đuza je igrao u više od 140 filmova i serija, a o svom privatnom životu retko je govorio,
Kada je imao 12 godina Đuza ostaje sam sa majkom, jer mu Nemci odvode oca u zarobljeništvo. On sa majkom učiteljicom ostaje u rodnom Ražnju gde se bori za opstanak. Njih dvoje sami, bez ičije pomoći, žive u trošnoj kući blizu škole, gde mu je majka predavala.
- Otac je bio u zarobljeništvu. Jedini domaćin u kući, i čuvar naš, hraniteljica, majka. Stroga učiteljica. Stan nam je bio u jednom delu škole, tako da smo bili na udaru svima koji dođu. Pozove jednom majku nemački zapovednik, mi premrli, mislili ko zna šta će biti - setio se svojevremeno Stojiljković dodavši da je Nemac na kraju prema njima bio ljubazan i zapravo je želeo da priča s njegovom majkom.
Sa svega 16 godina odlazi na Ujedinjenje saveza antifašističke omladine Srbije, potpuno bos. Od Niša do Beograda išao je golih nogu.
- I dalje sam bio bos, tako danima. U međuvremenu smo svi postali bosi, tabani su mi bili puni trnja. Nekako sam se i na to privikao. I nije bilo strašno u toku dana dok smo išli. Valjda sam bio zagrejan, pa nisam osećao bol. Ali, ujutro, kad bi se probudio, kad bi se tabani ohladili, nisam mogao ni stati na noge - govorio je o svojoj ranoj mladosti glumac.
Nakon rata potpuno se posvetio glumi, završio gimnaziju, počeo potom da snima televizijske serije. Ni kasnije njegov privatni život nije prestajao da bude težak. Ljubav njegovog života preminula je 1987. godine, nakon više od 20 godina braka. Zaljubili su se tokom srednje škole, a njena smrt duboko ga je potresla. Međutim, ono što ga je posebno bolelo jeste činjenica da nije imao dece.
"Nemam dece. Ona mogu da naprave velike probleme, ali ipak daju i povoda da možeš da brineš. Produžetak vrste, šta ja znam. Mislim da je najteže, bar meni, biti sam. To je užas jedan. Kada mi je umrla žena Olgica Stanisavljević, preselio sam se u stan preko puta našeg, jer u njega više nisam mogao da uđem. Prva tri meseca posle njene smrti proveo sam kod oca i majke u Kruševcu. Olgica i ja bili smo zajedno još iz gimnazije. Ne postoji prva, druga ili treća ljubav, postoji jedna koja se pretvara u veliko prijateljstvo. Inače, ako toga nema, to i nije bila ljubav", govorio je svojevremeno Đuza.
(Kurir.rs/M.F.)
Bonus video: