"KOSOVO NIJE SAMO PROJEKAT AMERIKE, VEĆ CELOG ZAPADA" Šta je sve navelo NATO na bombardovanje: "Da nije bilo Bosne, pitanje je da li bi bilo i Kosova!"
"Onima koji smatraju da su vojno superiorniji od sile kao što je SAD često se to obije i o glavu"
Nekadašnji guverner američke savezne države Ilinois Rod Blagojević, koji je 1999. godine bio demokratski član Kongresa SAD, izjavio je da su SAD i NATO te godine bombardovali Srbiju jer nije htela da prihvati secesiju tzv. Kosova.
U razgovoru sa novinarom Takerom Karlsonom, u osvrtu na taj period, Blagojević je rekao da su SAD i NATO 1999. godine, bez dozvole Ujedinjenih nacija, uradili Srbiji, zemlji njegovog oca, isto ono što Rusija sada radi Ukrajini. Ovo povlačenje paralele za emisiju "Puls Srbije" koja se emituje na Kurir televiziji komentarisali su gosti Nikola Šainović, nekadašnji predsednik Vlade Republike Srbije, Branimir Đokić politički analitičar, Biljana Šahrimanjan Obradović iz Centra za stratešku analizu i dr Rajko Petrović, politikolog.
Šainović je na samom početku pokušao da izvrši poređenje dve pomenute paralele:
- Ima dve osnove za poređenje, jedna je povreda suvereniteta Srbije, odnosno napada NATO-a na Srbiju, kao i povreda suvereniteta Rusije, odnosno napada NATO-a na Rusiju. Ovu paralelu spominju i poredstavnici naše države u Ujedinjenim nacijama. Druga paralela bila bi širi kontekst, a to je napredovanje NATO-a sa zapada na istok. Vojnim prodorom ka istoku može se smatrati i ulazak NATO-a u Ukrajinu.
Šta je prethodilo bombardovanju naše države 1999. godine od strane NATO-a, sa stanovišta svog viđenja izneo je Đokić:
- U oba slučaja prekršeno je međunarodno pravo. Razlogom onoga što se desilo Kosovu ja smatram Bosnu i Hercegovinu. Kada su kosovski Albanci videli šta se desilo u Bosni i Hercegovini shvatili su da miran način neće funkcionisati, već da oni treba da naprave sukob na Kosovu kako bi došlo do međunarodne konferencije gde će oni uspeti da se izbore za određena prava. Mi smo izazvani kako bi oni u tom slučaju dobili šansu za međunarodnu konferenciju. Da nije bilo Bosne i Srebrenice, pitanje je da li bi bilo i Kosova.
Da li međunarodno pravo dozvoljava vojnu intervenciju otrkila je Šahrimanjan Obradović:
- Na primerima Srbije i Ukrajine videli smo da se međunarodno pravo krši. SAD uvek pokušava prvo diplomatskim pregovorima da reši nesuglasice, radi svoja istraživanja na terenu da bi uvideli situaciju, a tada nude sukobljenim stranama da za diplomatskim stolom dođu do rešenja. Njih uvek jedna od sukobljenih strana poziva u pomoć. Oni uvek urade ono što ispune ako za diplomatskim stolom ne dođe do dogovora. Onima koji smatraju da su vojno superiorniji od sile kao što je SAD često se to obije i o glavu. Političari i lideri koji su u datom trenutku na čelu država odgovorni su ukoliko donesu lošu procenu ili lošu odluku, kao što smo videli na primeru Miloševića - rekla je i dodala:
- Smatram da je u ovom trenutku na teritoriji Kosova i Metohije situacija stabilizovana i da ne može doći do vojnog i oružanog sukoba. Trpimo provokacije na dnevnom nivou, ali sukob se neće odmrzavati. Imamo mnogo investitora sa zapada koji nikada ne bi investirali u našu zemlju da misle da može doći do oružanog konflikta i na taj način ugroziti svoj kapital. Potrebno je samo raditi na unapređenju odnosa Beograda i Prištine.
Petrović je dao svoje mišljenje na temu toga što se Kosovo smatra projektom SAD-a:
- Ono je produkt celog zapada. Pitanje je da li je moralo sve biti tako, kao što je brutalno gaženje međunarodnog prava. Mogu da razumem ako nekome smeta odrđeni režim, ali obični ljudi nisu krivi za to. Sredinom 90-ih godina imali smo sređivanje odnosa između Beograda i Vašingtona. Još od studentskih demonstracija 80-ih godina pa na dalje imali smo problem sa Kosovom. Već tada su mnoge strane diplomate primećivale da kada neko iz inostranstva dođe na teritoriju Kosova i Metohije može zaključiti buduću situaciju.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
BONUS VIDEO: